Изложбе у Културном центу Београда

Поред програма који се у Културном центру Београда одржавају у оквиру Београдске недеље архитектуре, отворене су и две мајске изложбе које трају до 29. јуна.

У Галерији Артгет, а по избору Михе Цолнера, уметничког директора тог изложбеног простора за 2024, излажу Олга Матвејева и Давор Коњикушић на поставци под називом „Након сада”.

„Чини се да свака генерација и сваки историјски тренутак стварају сопствени наратив о садашњости и будућности, а који обично произилази из разумевања прошлости. У последњих двадесет до тридесет година, човечанство је развило мрачнију перцепцију стварности од периода који му је претходио. Двадесет први век се одвојио од вредности и идеја послератног поретка, у којем су се, упркос идеолошкој поларизацији и напетим политичким односима, барем у теорији, заговарали напредак и просперитет. Тренутно, међутим, све глобализованија друштва, посебно она у тзв. развијеном свету, виде садашњост и будућност као суморне и опасне. Већина људи више не верује да будућност доноси бољи свет и срећнији живот, а наде у већи просперитет, једнакост, солидарност и сигурност доживљавају као поприлично утопијске и наивне. Али зашто људи, у овом историјском тренутку када већина њих живи боље, дуже, здравије и сигурније него икада раније (барем статистички и упркос бројним сукобима и катастрофама) гледају у будућност са таквом резигнацијом и разочарањем? Да ли је историјски неизводљиво да цивилизација очува мир и благостање? Да ли просперитет и одрживост иду заједно? Да ли је сећање на разорне глобалне ратове у двадесетом веку тако брзо избледело да само осамдесет година касније људи више нису свесни опасности од глобалних нестабилности и сукоба?”, пише Цолнер у пратећем тексту.

Како даље објашњава, Давор Коњикушић и Олга Матвејева баве се овим сложеним и вишеслојним питањима свако на особен начин, али постоји уједињујуће осећање нелагоде, која великим делом одређује њихова дела. Њихове слике обележене су мрачном и језивом атмосфером, они комуницирају кроз метафоре, прихватајући актуелну дистопијску и мрачну перцепцију света и његове будућности. При томе се Матвејева позива на митове и легенде прошлости да би разумела садашњост, док Коњикушић гледа у историју будућности која ће/може на крају прерасти у неочекивану стварност.

Давор Коњикушић (1979) је фотограф, уметник, педагог, писац и истраживач чије је централно интересовање истраживање односа моћи и контроле. Дипломирао је кинематографију на Академији драмске умјетности Свеучилишта у Загребу. Користи фотографију као примарни медиј, коју комбинује са текстом, архивским материјалом, пронађеним објектима и покретним сликама. Живи и ради у Загребу. Олга Матвејева (1986) је уметница која ради у различитим медијима, од уметности објектива до инсталације, као и едукаторка, издавачица и независна кустоскиња. Дипломирала је политичке науке на Државном универзитету за хуманистичке науке у Москви 2008. године, а фотографију на Уметничкој школи Родченко 2013. године. Живи и ради у Београду.

У Галерији Подрум на програму је изложба „Фантомска писма”, којом се уметник Џејмс Њуит први пут представља београдској публици. Комбинујући елементе личне и званичне историје, Њуит креира јединствене покретне слике како би артикулисао однос према различитим друштвеним и политичким механизмима који обликују људско искуство. Како је саопштено, фантомско присуство у форми представљених тела, гласова, текста и слика уходе поглед посматрача. Проузроковани хипнотички ефекат евоцира питање тога шта је лично, а шта колективно сећање у савременом тренутку, који је модериран надзорним технологијама, границама и непрекидним протоком информација.

Џејмс Њуит је мулидисциплинарни уметник који истражује специфичне друштвене и културолошке односе, стављајући фокус на променљивост и парадокс. Његови видео-радови и инсталације приказују просторе између индивидуалног и колективног идентитета, сећања и историје, чињеница и фикције кроз лични, опсервацијски и перформативни приступ.