Парадокси српске историје

„Последња аудијенција”, драмско-документарна серија у четири наставка о Србији у распону од пола века или запис о Николи Пашићу (1845–1926), лидеру Народне радикалне странке, државнику и политичару, чији се значај и утицај на историју и политику не може заобићи. Биографија препуна важних функција, успона и падова, преокрета, искушења и разрешења. На овом пројекту нашли су се Жика Лазић и Ђорђе Кадијевић, обојица искусни ствараоци у овом програмском жанру. Жика Лазић је писац више антологијских драма, а најбоља легитимација Ђорђа Кадијевића је хроника о животу и делу Вука Стефановића Караџића.

У границама раније успостављених стандарда мини-серија које претендују да оживе прошлост (не би ли боље разумела садашњост), „Последња аудијенција” брзопотезно осветљава догађаје и личности које су мењале токове историје, смењивале династије, унапређивале или наносиле зло овом народу и овој земљи.

Улога наратора припала је Николи Пашићу (Гордан Кичић и Миодраг Радовановић Мргуд). У почетку се чини да аутори желе да осветле његову судбину, схватања и делање, но убрзо се испоставља да је главном лику додељена улога тумача који повезује збивања и епохе, а драмски простор је уступљен другим актерима који, под већим или мањим утицајем знаменитог политичара, пишу историјске странице и доносе далекосежне одлуке, свесни или несвесни последица своје прорачунатости или брзоплетости. Пашићу остаје улога мудраца из сенке који се са страшћу рођеног политичара убацује у комбинације, решава деликатне ситуације и савладава постављене препреке. Кроз политички релевантну структуру провлачи се елементи хумора, ироније и парадокса које Лазић и Кадијевић промишљено слажу у мозаик српске историје у којој је увек било ужаса и чудеса.

У уочљивом помањкању финансијске подршке која би серију учинила још богатијом и разноликијом, па можда и дужом, аутори су најбољи ослонац нашли у ваљаној глумачкој екипи која је покривала и извлачила све оно што продукција, објективно, није могла да оствари. Иако је био постављен замашан задатак да се обухвати велики временски распон, ауторски тандем је растеретио причу од историцизма и усредсредио се на сцене које су и суштинским значењем и илустративношћу давали неопходну динамичност овом ТВ фељтону, који нас је подсетио на опаску да се у Србији све већ догодило, да ништа не треба да нас чуди. И да је штета дремати на часовима историје.

ОВО ЈЕ СРБИЈА. – Има је и нема, никад се не зна кад ће бити емитована, чак и кад је уредно најављена у новинама. Како дише Србија, шта је мучи, а шта радује – пулс провинцијских градова опипава емисија „Ово је Србија” која, на жалост, има незахвалну позицијуџокера на Другом програму РТС. Свакодневни преноси из Скупштине, тенис и други спортови озбиљно угрожавају њено постојање. Док се на Првом програму шепуре мање важни програми, па и бесомучно репризирају, „Ово је Србија” стално је на удару програмских измена. Мора јој се наћи сигурније време приказивања, мање подложно дневном укидању.

Затим, мора се модернизовати, визуелно и садржајно, да не изгледа као ТВ сироче којег су се сви одрекли, за које нико не мари. Слика, можда, јесте невесела, не може да се улепшава, али ни да се заобилази. То је Србија; озбиљна, сиромашна, растрзана транзицијом, жељна просперитета. Јавни сервис је дужан да те и такве обрисе домовине бележи и показује.

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СУРОВОСТИ. – Ријалити програми иду из вечери у вече, све зависи на ком се каналу нађете; „Звезде Гранда (ТВ Пинк), „Операција тријумф ”(ТВ Б 92), „Срвајвр” (ТВ Фокс), „Афирмација” (РТС)... Све су то емисије чија је основна намера забава. Маме вас позивом – остварите ваше снове, а све мирише на лекције из суровости, на мобинг, малтретирање, утеривање војничке дисциплине и вежбање глобализма.

Ако ниси способан или немаш среће – пропашћеш, испашћеш из игре, отераће те без гриже савести. И зато се грчи, хистериши, певај, играј, глуми лудило, буди луд, бори се за место под сунцем. Доноси непријатне одлуке, избацуј друге да не би они елиминисали тебе. Све је под присмотром, по диктату, индивидуалност се кажњава, на цени је неумољивост у име успеха. Буди на опрезу, мотри на оне око себе, можда ти раде о глави. Задај ударац да не би био ударен. Може ли се у томе истински уживати? Тешко.