Хтети и моћи

Регрес за коришћење годишњег одмора, минули рад, поклон за празник фирме, топли оброк... Све би то од Нове године могли да имају запослени у Србији. То би требало да им гарантује Одлука о проширеном дејству Општег колективног уговора коју је у четвртак потписао министар рада и социјалне политике Расим Љајић. Његово проширено дејство додатно су својим потписима на анекс оверили и председници Уједињених гранских синдиката „Независност”, Савеза самосталних синдиката Србије и Уније послодаваца.

Послодавци су обавезни, записано је у поменутом анексу, да запосленима исплаћују топли оброк у висини од 15 одсто месечне зараде и регрес за годишњи одмор у висини од 75 одсто просечне зараде у привреди Србије. Проширено дејство Општег колективног уговора значи да тај документ важи у свим предузећима, укључујући и она која се финансирају из буџета Србије. Према прорачуну представника синдиката, потписани документи би требало да обезбеде повећање месечних примања запослених за 7.000 динара.

Папир је потписан, али шта даље. Хоће ли од тога бити неке вајде за запослене? Јер, једно је хтети, а сасвим друго – моћи.

Такав црв сумње јавио се још 31. октобра, када су чланови Социјално-економског савета саопштили да је постигнут договор да се документ потпише. Нарочито после изјава представника у Србији гостујуће делегације Међународног монетарног фонда да се, у јеку светске финансијске кризе, комотно пружамо преко губера.

Судећи по њиховим изјавама од четвртка, учесници у изради ове одлуке су,у међувремену, кориговали ставове. Тако је министар Љајић подсетио да следи постизање социјално-економског пакта, да је потребно да сви покажу разумевање за макроекономску ситуацију и да је разговарано о свим аспектима светске економске кризе и договорено „да ће се у зависности од ефеката те кризе примењивати одређене мере”.

–Ми смо сада сви у истом чамцу, без обзира на то да ли се ради о синдикатима, држави или послодавцима. Наш интерес није да велики број предузећа буде затворен и принуђен да отпушта раднике, јер не може да примењује одредбе Општег колективног уговора – казао је Љајић.

Он је навео да 400.000 запослених прима минималну плату и да те фирме тешко да ће моћи да исплате све што је предвиђено Општим колективним уговором. Биће формирана и посебна комисија за утврђивање чињеница. Она предузећа која не могу да поштују обавезе биће изузета из Општег колективног уговора.

Љајић је истакао да је примаран циљ очување економске стабилности, а она не сме бити угрожена. „Каиш морамо да стежемо, јавну потрошњу да крешемо, администрација мора да буде смањена. То је пут ка постизању пуне стабилности у овој земљи. Влада од 26 чланова није најбоље решење, као ни парламент са 250 посланика”, казао је Љајић.

Председник Уније независних синдиката Стеван Аврамовић, који је и председавајући Савета, рекао је да Унија потписивањем уговора преузела обавезу према запосленима и нагласио да је основни мотив за његово склапање био социјално-економска стабилност у земљи.

Ко разуме – схватиће.