Награда „Фабијан Шоваговић“ глумцу Славку Штимцу

71. ПУЛА

Пула -  Награда „Фабијан Шоваговић“ посвећена глумцима који су оставили велики траг у историји хрватске кинематографије, додељена је у суботу увече југословенском, српском али и хрватском глумцу Славку Штимцу који је низом улога у каријери дугој више од пола века обележио велики и широки кинематографски простор читавог региона.

 Видно дирнут и обрадован, а као и увек тих и скроман, Славко Штимац је рекао да му је част што је примио награду која носи име тако величанственог глумца и колеге какав је био Фабијан Шоваговић.

-  Шова је био велик, када би се његови кадрови склонили из хрватског и југославенског филма, питање је колико би тога остало. Част ми је што ми ово признање додељују људи из струке, али и што се то догађа у Пули, у граду у којем сам на неки начин одрастао на филму у јединственој и фантастичној атмосфери Арене са најбољом публиком у којој се могло окупити и око десет хиљада људи, - изјавио је између осталог Славко Штимац, примајући признање из руку Шоваговићеве ћерке, глумице Ање Шоваговић-Деспот и Данила Бећковића, председника Друштва хрватских филмских редитеља који су ову награду основали још 2001. године. Штимцу у част приказан је и филм посвећен и њему и његовој каријери у режији Јудите Гамулин.

 Када човек данас погледа Славка Штимца (рођен 1960. године у Коњском Брду, селу надомак Госпића), не може а да не осети фасцинацију његовим филмским, телевизијским и позоришним трајањем више од 50 година, јер се он на велико платно „уселио“ као дечак захваљујући улози у антологијском Глушчевићевом филму „Вук самотњак“ још 1972. године. Захваљујући Штимчевој улози маленог пастира Ранка овај филм је постао један од најпопуларнијих дечијих остварења широм Југославије, а већ следеће године Стипе Делић га је ангажовао да одигра лик курира у ратном филму „Сутјеска“. Низале су се тако улоге а Штимцу као дечаку најтеже је био да усклади своје школске и филмске обавезе. Од тада па до данас током своје богате каријере која бележи учешће у више од шездесет филмова, сарађивао је са многим великанима филмске режије остваривши култне улоге у „Сећаш ли се Доли Бел“, „Салаш у Малом Риту“, „ Влак у снијегу“, „Специјално васпитање“, „Ко то тамо пева“, „Варљиво лето 68“, „Бјуик Ривијера“, па и у филму Сема Пекинпоа „Гвоздени крст“. Иако као дечак није сањао да ће постати познати глумац и завршити касније и београдски ФДУ, захваљујући тој урођеној скромности постао је велики прирастајући за срца гледалаца широм региона. Запитан на 71. Пулском фестивалу и за савет који се може дати да би каријера била дуга и успешна Славко Штимац је рекао: „Најважније је бити истинит. Наш задатак је да нам људи који дођу да гледају филм верују, да будемо сасвим у лику и имамо што мањи его“.

 У такмичарском програму мањинских копродукција са успехом је већ приказан филм Косте Ђорђевића „Сунце мамино“, а ту се ових дана

приказују и филмови „Lost Country“ Владимира Перишића и „ Радничка класа иде у пакао“ Младена Ђорђевића. Коста Ђорђевић је у неку руку право „дете Пуле“, овде су приказивани и његови предходни филмови, а баш у Пули је 2022.  „Сунце мамино“ – тада под насловом „Жал“ – био учесник у пичинг сесији „Радови у току“ када је и обезбеђена хрватска копродукција.

 Пулска публика је дакле овај пројекат могла да прати у разним фазама његовог развоја и настанка, а сада га је изузетно топло дочекала и испратила. О томе Коста Ђорђевић каже: „Од тренутка уласка у салу сам осетио да ћемо имати добру пројекцију, јер је она била попуњена упркос великим врућинама и поподневном термину.  Пулска публика се показала изузетно сензибилном на комплексност филма, одушевиле су нас отворене реакције и емотивност која је показана. Када су се упалила светла после пројекције могли смо да видимо усхићење гледалаца који су са великом пажњом пратили филм и одлично реаговали на њега“.

 Велики допринос овом Ђорђевићевом тинејџерском филму за одрасле – о снази љубави и о томе како смо сви бољи када имамо некога да о нама брине, да нас загрли и некако разуме, филму о  компликованим породичним односима, притиску материјалне стварности, нервози и незадовољству одраслих што се рефлектују се на омладину која у родитељу више не може да пронађе адекватног саговорника – дала је врсна и веома талентована директорка фотографије Бојана Андрић. Она за „Политику“ каже и следеће: „Фантастицно је како Београд, који смо у филму портретисали кроз један крај, тај подијум којим Реља Новески којег тумачи Павле Чемерикић влада, привлачи пазњу и добија велику љубав од публике. Најлепши коментар на тему Београда и простора у филму добила сам од једног хрватског колеге који је рекао да сам на почетку филма успоставила ту бајковитост простора у којем се радња дешава и да је то, по њему, дало емотивни оквир филма...“.

 Филм „Сунце мамино“ овог ауторског и брачног тандема после Пулског фестивала биће приказиван у Загребу, на Омладинском фестивалу у Сарајеву, у Требињу, Супетру на Брачу и на фестивалу у Вуковару. Средином августа наставиће се његова острвка турнеја...