Nagrada „Fabijan Šovagović“ glumcu Slavku Štimcu

71. PULA

Pula -  Nagrada „Fabijan Šovagović“ posvećena glumcima koji su ostavili veliki trag u istoriji hrvatske kinematografije, dodeljena je u subotu uveče jugoslovenskom, srpskom ali i hrvatskom glumcu Slavku Štimcu koji je nizom uloga u karijeri dugoj više od pola veka obeležio veliki i široki kinematografski prostor čitavog regiona.

 Vidno dirnut i obradovan, a kao i uvek tih i skroman, Slavko Štimac je rekao da mu je čast što je primio nagradu koja nosi ime tako veličanstvenog glumca i kolege kakav je bio Fabijan Šovagović.

-  Šova je bio velik, kada bi se njegovi kadrovi sklonili iz hrvatskog i jugoslavenskog filma, pitanje je koliko bi toga ostalo. Čast mi je što mi ovo priznanje dodeljuju ljudi iz struke, ali i što se to događa u Puli, u gradu u kojem sam na neki način odrastao na filmu u jedinstvenoj i fantastičnoj atmosferi Arene sa najboljom publikom u kojoj se moglo okupiti i oko deset hiljada ljudi, - izjavio je između ostalog Slavko Štimac, primajući priznanje iz ruku Šovagovićeve ćerke, glumice Anje Šovagović-Despot i Danila Bećkovića, predsednika Društva hrvatskih filmskih reditelja koji su ovu nagradu osnovali još 2001. godine. Štimcu u čast prikazan je i film posvećen i njemu i njegovoj karijeri u režiji Judite Gamulin.

 Kada čovek danas pogleda Slavka Štimca (rođen 1960. godine u Konjskom Brdu, selu nadomak Gospića), ne može a da ne oseti fascinaciju njegovim filmskim, televizijskim i pozorišnim trajanjem više od 50 godina, jer se on na veliko platno „uselio“ kao dečak zahvaljujući ulozi u antologijskom Gluščevićevom filmu „Vuk samotnjak“ još 1972. godine. Zahvaljujući Štimčevoj ulozi malenog pastira Ranka ovaj film je postao jedan od najpopularnijih dečijih ostvarenja širom Jugoslavije, a već sledeće godine Stipe Delić ga je angažovao da odigra lik kurira u ratnom filmu „Sutjeska“. Nizale su se tako uloge a Štimcu kao dečaku najteže je bio da uskladi svoje školske i filmske obaveze. Od tada pa do danas tokom svoje bogate karijere koja beleži učešće u više od šezdeset filmova, sarađivao je sa mnogim velikanima filmske režije ostvarivši kultne uloge u „Sećaš li se Doli Bel“, „Salaš u Malom Ritu“, „ Vlak u snijegu“, „Specijalno vaspitanje“, „Ko to tamo peva“, „Varljivo leto 68“, „Bjuik Rivijera“, pa i u filmu Sema Pekinpoa „Gvozdeni krst“. Iako kao dečak nije sanjao da će postati poznati glumac i završiti kasnije i beogradski FDU, zahvaljujući toj urođenoj skromnosti postao je veliki prirastajući za srca gledalaca širom regiona. Zapitan na 71. Pulskom festivalu i za savet koji se može dati da bi karijera bila duga i uspešna Slavko Štimac je rekao: „Najvažnije je biti istinit. Naš zadatak je da nam ljudi koji dođu da gledaju film veruju, da budemo sasvim u liku i imamo što manji ego“.

 U takmičarskom programu manjinskih koprodukcija sa uspehom je već prikazan film Koste Đorđevića „Sunce mamino“, a tu se ovih dana

prikazuju i filmovi „Lost Country“ Vladimira Perišića i „ Radnička klasa ide u pakao“ Mladena Đorđevića. Kosta Đorđević je u neku ruku pravo „dete Pule“, ovde su prikazivani i njegovi predhodni filmovi, a baš u Puli je 2022.  „Sunce mamino“ – tada pod naslovom „Žal“ – bio učesnik u pičing sesiji „Radovi u toku“ kada je i obezbeđena hrvatska koprodukcija.

 Pulska publika je dakle ovaj projekat mogla da prati u raznim fazama njegovog razvoja i nastanka, a sada ga je izuzetno toplo dočekala i ispratila. O tome Kosta Đorđević kaže: „Od trenutka ulaska u salu sam osetio da ćemo imati dobru projekciju, jer je ona bila popunjena uprkos velikim vrućinama i popodnevnom terminu.  Pulska publika se pokazala izuzetno senzibilnom na kompleksnost filma, oduševile su nas otvorene reakcije i emotivnost koja je pokazana. Kada su se upalila svetla posle projekcije mogli smo da vidimo ushićenje gledalaca koji su sa velikom pažnjom pratili film i odlično reagovali na njega“.

 Veliki doprinos ovom Đorđevićevom tinejdžerskom filmu za odrasle – o snazi ljubavi i o tome kako smo svi bolji kada imamo nekoga da o nama brine, da nas zagrli i nekako razume, filmu o  komplikovanim porodičnim odnosima, pritisku materijalne stvarnosti, nervozi i nezadovoljstvu odraslih što se reflektuju se na omladinu koja u roditelju više ne može da pronađe adekvatnog sagovornika – dala je vrsna i veoma talentovana direktorka fotografije Bojana Andrić. Ona za „Politiku“ kaže i sledeće: „Fantasticno je kako Beograd, koji smo u filmu portretisali kroz jedan kraj, taj podijum kojim Relja Noveski kojeg tumači Pavle Čemerikić vlada, privlači paznju i dobija veliku ljubav od publike. Najlepši komentar na temu Beograda i prostora u filmu dobila sam od jednog hrvatskog kolege koji je rekao da sam na početku filma uspostavila tu bajkovitost prostora u kojem se radnja dešava i da je to, po njemu, dalo emotivni okvir filma...“.

 Film „Sunce mamino“ ovog autorskog i bračnog tandema posle Pulskog festivala biće prikazivan u Zagrebu, na Omladinskom festivalu u Sarajevu, u Trebinju, Supetru na Braču i na festivalu u Vukovaru. Sredinom avgusta nastaviće se njegova ostrvka turneja...