Златни пиштољи Аруновићеве и Микеца

Зорана Аруновић и Дамир Микец су освојили титулу олимпијских шампиона у такмичењу микс парова ваздушним пиштољем. Прва олимпијска за Зорану, друга за Дамира, прво, и то златно одличје за Србију у Паризу. Наш трофејни тандем је после велике драме савладао турски тим који су чинили Севал Илајда Тархан и Јусуф Дикец 16:14.

Било је напето, тешко да је могло да буде драматичније. Турци су имали предност, водили су 8:2. У две серије су били бољи само за 0,1 круг. То може баш да убије. Можда некога, али не и српски тандем.

Тајм-аут Јелене Аруновић је уродио плодом, Србија је успела да поведе 12:10. Ни ту није био крај. Две успешне серије Турске и имали су меч-лопту када су повели 14:12. Сјајно је пуцао 51-годишњи Јусуф Дикец. Стигли су пуцњеви одлуке. У 14. серији изједначење. Обоје наших такмичара је било фантастично – Зорана је „убила” 10,8, а Дамир 10,5 кругова за укупно 21,3 према 20,3 круга Турске (10,6 Дикец и 9,7 Тарханова) и изједначили на 14:14. Одлучила је 15. серија. Зорана је погодила 9,4, Тарханова 10,2, Дикец је подбацио 9,1 и одлучио је златан хитац Дамира Микеца тежак 10,7. Србија је у тој серији погодила 20,1, а Турска 19,3.

Славље је могло да почне. Аруновићева и Микец су освојили прво злато у стрељштву још од подвига Александре Ивошев 1996. у Атланти.

Са златном медаљом у рукама Зорана и Дамир поносно и срећно причали су с медијима.

– Прво морам да схватим да се ово стварно десило. Велика је ствар попети се степеницу више након Токија и пресрећан сам што сам успео. Мало сам психички пао након финала пре два дана јер сам, након доброг меча и уласка као први у финале, био разочаран што су правила предвиђала да финала буду одмах сутрадан, што је за мене било потпуно ново. Нисам се најбоље снашао, али нисам очајавао. Нови дан, нова дисциплина. Верујем у Зорану, она верује у мене, и освојили смо много медаља у каријери, а ова олимпијска медаља је круна свега. Ово је остварење сна сваког спортисте. Сада ћу уживати у овом успеху и одморити се јер смо три године радили напорно, без постолимпијске године. Припремали смо се у новој дворани у Кошутњаку, која нам је донела срећу и дала нови ветар у леђа. Сада је време за одмор – изјавио је Дамир Микец.

Пресрећна Зорана Аруновић је после церемоније проглашења, на којој су химну „Боже правде” испратили у сузама, додала:

– Био је ово изузетно исцрпљујући олимпијски турнир, а камоли трогодишњи циклус који је претходио. Пропустили смо целу једну годину да радимо ствари другачије због ситуације која је настала 2020. померањем због ковида 19, што је дефинитивно утицало на ову годину и олимпијске игре. Припреме су биле изузетно исцрпне и могу да кажем у име обоје да смо врло марљиво и вредно радили. Прва ствар коју морам да урадим сада је да се наспавам.

Тренер Јелена Аруновић је коментарисала:

– Не знам како да опишем осећај. Договор је био да идемо до краја, где год он био. Било је јако тешко у овим околностима, када знате да је ово једина ствар коју у овом трогодишњем циклусу нисте постигли, за мене су они шампиони и то је данас потврђено. Није било назад, за нас то није била опција. Задовољни смо, али нисмо изненађени. Жртвовали смо многе микс тим наступе да бисмо се спремили за овако нешто. Знали смо шта је приоритет. Њихов индивидуални квалитет се лако уклапа у формат микс тимова. Радите сваког дана и знате да можда нећете успети, али се не штедите, и то је оно што нас је довело до краја. Имаш само 14 дијабола да покажеш ко си и шта си. Себи не, али другима да, и ми смо то успели. Сада смо победници, сада смо на Олимпу, и то је оно што је најважније.

Причи није било краја. Зорана је имала реч: – Ја сам 23 године желела да узмем олимпијску медаљу. Хвала Дамиру Микецу, без њега ово не би било могуће.

Уследио је одговор: – Поносни смо, хвала нацији која нас је подржавала, хвала држави, хвала Олимпијском комитету. Не треба да будемо скромни, ми смо ово и заслужили. С обзиром на сијасет одличја, заслужили смо не само олимпијску медаљу већ и злато. У појединачном такмичењу у Шаторуу нисам успео да дођем до одличја, али све своје искуство сам искористио данас.

Његово задовољство због другог олимпијског одличја је било видљиво:

– Направио сам корак напред. После сребра у Токију многи су ми говорили: „Сада је ред на злато.” И ја сам сањао о најсјајнијем одличју. Дугачак је пут до олимпијског злата, највећег могућег достигнућа у спорту. Иза нас је много рада, али добро смо се припремали. Веровао сам у успех и остварење сна. Хвала, Зозо.

Осврћући се по ко зна који пут на финале, Зорана Аруновић је казала:

– Био је то меч с много емоција и преокрета. Губили смо 2:8, али Дамир и ја се дуго познајемо, више од 20 година. Верујемо једно у друго и знали смо да можемо да се вратимо у меч ако дамо све од себе. Рекли смо себи: „Хајдемо напред” и успели смо да престигнемо Турску два пута. Био је то финиш меча за кидање живаца, а Дамиров последњи хитац је пресудио. Дамир је веровао у нас у том моменту и више од мене, он је био тај који нас је погурао до успеха. Било је врло стресно, али надам се да је публика уживала у сјајном стрељачком дуелу.

Дамир Микец је такође истакао значај тимског рада:

– После прва два добијена поена Турци су преузели иницијативу, али имали су они и мало среће, две серије су добили с минималном разликом. Тешки су то ударци када од ривала изгубиш за један десети део круга. Јелена нам је током тајм-аута много помогла да се опоравимо и вратимо у добар ритам. Ипак, мало нам је дуже требало да се „ресетујемо”. Зорана је прва ухватила корак одличним погоцима, а ја сам на крају дао завршну реч.

Зоранин крај је био ефектан:

– Надопуњујемо се годинама. Када мало паднем, он преузме ситуацију у своје руке и обрнуто. Суштина тима је да ту будемо једно за друго, да радимо најбоље што можемо.

Шампиони долазе у Београд 1. августа.

Финале за памћење

Ваздушни пиштољ, микс: Меч за злато: Србија – Турска 2 16:14. Меч за бронзу: Индија 1 – Јужна Кореја 1 16:10

Пласман: 1. Србија (Зорана Аруновић/Дамир Микец), 2. Турска 2 (Севал Илајда Тархан/Јусуф Дикец), 3. Индија 1 (Ману Бакер/Сарајбот Синг)

За осам година 23 медаље

Стрељачки савез Србије је појаснио историју микса. Такмичења су 2016. постала званични део првенстава Европе. Две године касније ушла су у програм Светске стрељачке федерације. Од 2019. се одржавају на Европским играма, микс је 2021. постао олимпијска дисциплина, а од 2022. је и на програму Медитеранских игара.

Правила дисциплине су се неколико пута мењала, али Зорана и Дамир су стално били у светском врху и вероватно су најтрофејнији микс пиштољем свих времена.

Одличје у Паризу је 23. медаља за микс Аруновићева/Микец на међународној сцени у последњих осам година.