Целер међу књигама

Разни су, мање или више успешни, начини на који Радио-телевизија Србије обележава пола века свог постојања. У понедељак, 10. новембра, који је некад слављен као Дан установе, згодно се згодило да у „Трезору” гостује особа која је свих тих пет деценија била сарадник куће. Сећања Дејана Ђуровића, глумца, спикера, водитеља, а још више примери, у одломцима, његовог педесетогодишњег ангажмана будили су носталгију за временом добре телевизије – и лепог говора.

Били су у тој нисци разгаљујући „Невен”, очаравајући „Опстанак”, симпатична образовна емисија „Како ћемо, лако ћемо” у којој се подсећало на важност „скупих” српских речи „молим”, „изволите”, „извините”, „хвала”, дуговечни магазин „Суботом увече” као ексклузивни простор уметничке музике... Узбудљиво је било гледати како једно лепо младалачко лице сазрева, како се фино мења и отмено стари – но слушање једног непроменљиво свежег, топлог, култивисаног, мелодичног и у дикцији савршено постављеног гласа оно је што посебно побуђује жал за прошлим ТВ временима.

Нема данас таквих гласова и таквог говора, или га је све мање. Нема лектора који ће да исправљају локалне акценте, да поучавају логичкој линији развијања реченице, да протерују неправилности у изговору страних назива. Отуд – одсуство узоритог говорења које поштује језичка правила. Отуд – тешко разумевање појединих информација саопштаваних збрзано, или певљиво, или с „прогутаним” гласовима. Отуд – у преводу филма „Меуса” (уместо Меза), у реклами „Гарнијер” (уместо Гарније), у документарном програму „свакодневница” , у спортским преносима збрка око личних имена...

Недавно је у квизу „Високи напон” као најтеже питање постављено оно о стварном аутору језичког принципа „Пиши као што говориш, читај како је написано”. Иако мало Срба зна за Саву Мркаља, начела које је од њега преузео и потом званично увео Вук Караџић држе се, сасвим буквално, сви. Па и компјутер!

Показало се то баш на РТС-у истог поменутог понедељка , у делу програма који још херојски, у преподневне сате, истрајава у обавези јавног сервиса да образује, па и да брани језик, у емисији Школске редакције „Икс и Окс”. Јунаци те игране серије, „ванземаљци” који у тајној мисији по Београду откривају замке српског језика, пронашли су још једну последицу заврзламе са два писма. „Превођење” с једног на друго збунило је и „паметну машину”, те је у асортиман једне велеградске књижаре уврстила и „целер”. Истина, с придевом „бес”. А био је то заправо бестселер кога је, при пребацивању с латинице на ћирилицу, компјутер прочитао, како другачије него механички.

И створи се поврће међу књигама! Забавно за школарце, упечатљиво за програмере. А за слављеника, РТС, добар повод да се на још више начина позабави и језичким недоумицама и бригом о језику.

Јер коме, пре свих, ако не телевизији да се упути (вапијући) глас за (његов) спас?!