После свега моле патријарха да се не повлачи

Сабор Српске православне цркве, јуче, другог дана заседања, и званично је саопштио да је донео одлуку да „умоли његову светост патријарха Павла да и даље остане на челу Цркве”.Сабор је такав став заузео након разматрања патријархове молбе од 8. октобра ове године да му се, због физичке немоћи, одобри повлачење из активне службе. Како је новинарима након преподневног дела заседања рекао секретар Светог синода протојереј-ставрофор Саво Јовић, договорено је и да делегација архијереја посети патријарха на Војномедицинској академији. Међутим, према незваничним информацијама, још није договорено да ли ће чланови делегације имати задатак да патријарха умоле да одустане од своје молбе или ће му, пак, саопштити шта је Сабор одлучио. Заседање црквене скупштине, како се јуче могло незванично чути, највероватније ће бити завршено већ данас.

Према незваничним информацијамакоје су пренели неки медији,неке владикесу поставиле питање аутентичности патријархове молбе. Пошто је таквих гласова било и пре Сабора, митрополит црногорско-приморски Амфилохије је више пута изјављивао да су потпис на молбу ставили патријарх, епископ жички Хризостом, бихаћко-петровачки Хризостом, милешевски Филарет и он сам.

Након што је са дневног реда скинута патријархова молба, Сабор је наставио разматрање другим тачака. Према незваничним информацијама (пошто се тачке дневног реда јавно не саопштавају), у наставку заседања владике је требало да разговарају о ситуацији на Косову и Метохији, посебно о спору у Епархији рашко-призренској након одлуке епископа Артемија да разреши свог викара игумана манастира Дечани, владику Теодосија.

Подсетимо, епископ Артемије је донео одлуку да смени игумана Дечана Теодосија због размимоилажења око обнове порушених српских манастира и цркава на Косову и Метохији. Епископ Артемије је одбио да примењује Меморандум о обнови светиња на Косову, уз образложење да би тиме непосредно била призната независност Косова и оптужио је игумана Дечана да се под његовим притиском почиње спроводити Меморандум. Викарни епископ Теодосије је, међутим, одбио да се повинује одлуци о смени у чему га је подржао део братства манастира Дечани.

Сукоб између владика Артемија и Теодосија кулминирао је физичким нападом на оца Симеона који је у име епископа Артемија дошао у Дечане да уручи одлуку игуману. Догађаји у Дечанима били су повод за сазивање ванредне седнице Синода у августу на коју су позвани и епископи Артемије и Теодосије и после које је издато саопштење из кога се није могло јасно разлучити ко је од двојице владика у праву. Синод је том приликом саопштио да ће „кључне одлуке о овим и другим горућим питањима донети у догледно време Свети архијерејски сабор СПЦ”. Зато је било логично очекивати да Сабор на овом заседању отвори ту тему и покуша да је разреши.

Агенција Бета је, међутим, пренела да је Сабор у наставку рада саслушао извештаје владика о стању у епархијама на чијем су челу. А на питање да ли разговарају о ситуацији на Косову, један од владика је само рекао да су на дневном реду канонска питања.

Одлуком Сабора да патријарх Павле остане на челу СПЦ, према речима професора Православног богословског факултета у пензији Димитрија Калезића, „уважено је мишљење Цркве као целине”.

Он је у емисији „Кажипрст”Телевизије Б92 рекао да ту одлуку разуме „потпуно саборски”, те да је она резултат „сабраних различитих мишљења”. Истичући да је Црква „заједница Бога, анђела, светаца и осталих људи грешника”, он је рекао да су сви оличени „у члановима нашег архијерејског сабора и да су сви они добро ослушнули и ове друге димензије појма сабора и саборности и очигледно су сагласни са њима”.

На питање о молби патријарха Павла Сабору да му се одобри да буде ослобођен дужности поглавара Цркве, Калезић сматра да не треба журити и да постоји разлог оваквом исходу и вероватноћа да „није аутентичан, ни текст, ни потпис”.

Према речима бившег министра вера др Милана Радуловића, одлука Сабора је дубоко човечна и мудра и радост је за све верујуће људе. Таквом одлуком показало се, како је рекао Радуловић, а преноси Танјуг, да Свети архијерејски сабор СПЦ одлуке доноси заједнички, „јединством духа светога”, а не „по људској памети појединачних чланова тог највишег црквеног тела”.Он је прецизирао да се народ не би бунио, али би био жалостан,пошто „нема невоље која тера на избор патријарха”.