РС може да опстане и сама

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 26. октобра – Може ли Република Српска самостално функционисати? Генерална проба одговора на ово питање можда ће ускоро бити одржана, под условом да високи представник међународне заједнице Мирослав Лајчак и премијер Републике Српске Милорад Додик испуне обећано. Лајчак – да неће повући Закон и изменама и допунама Закона о Савету министара и Обавезујућу инструкцију за промену Пословника о раду Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Додик – да ће његов Савез независних социјалдемократа, ако се високи представник не предомисли, прећи у опозицију у парламенту БиХ, а његови представници у заједничким органима поднети оставке.

Ако се деси да заједнички органи власти БиХ – пре свих њено Председништво, Савет министара и Парламентарна скупштина – буду блокирани, и ова земља ће се наћи у својеврсном правном и политичком вакууму. С обзиром на уставноправни положај босанскохерцеговачких ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, они би, барем док се не нађе излаз из кризе, живели један поред другог.

Република Српска, као и Федерација БиХ, по Дејтонском споразуму има заокружен систем законодавне, извршне и судске власти. Она самостално управља својом, до сада неприватизованом, привредом и инфраструктуром. Њен електроенергетски систем, један од снажнијих привредних ослонаца, са БиХ је увезан једино преко преносне мреже. Железнице РС са железницама Федерације БиХ повезују једино пруге, телекоми су такође потпуно одвојена и самостална предузећа. Одвојени су, без обзира на то што имају такозвана заједничка језгра, и образовни системи. Јавна управа је, исто тако, републичка надлежност. Република Српска има и заокружен правосудни систем и Министарство унутрашњих послова. Осим тога, она управља и располаже и свим својим природним богатствима...

Аутономију Републике Српске у оквиру БиХ одржава и њен буџет, који је ове године милијарду и 375 милиона марака (703 милиона евра) и за 120 милиона марака је премашио планирани износ. Осим тога, она учествује трећином у финансирању заједничких органа и разних агенција на нивоу БиХ, за шта ће ове године издвојити око 300 милиона марака. Део тих органа и агенција, према анализама рађеним у Републици Српској, кошта много а ради мало, због чега у Бањалуци озбиљно размишљају да предложе њихово гашење, што би – ако се оствари – значило повећање прихода којима она самостално располаже.

За разлику од Федерације БиХ, која има буџетски дефицит, јер за јавну потрошњу издваја 64 одсто новца пореских обвезника, Република Српска – за ову ставку – троши 36 процената буџета, који ће ове године, први пут, забележити суфицит.

Влада Републике Српске је недавно усвојила Развојни програм, којим је предвиђено да се до краја 2010. године у привреду и инфраструктуру уложи 2,7 милијарди марака. Мимо ових средстава, планирана су велика улагања у електропривреду: изградња термоцентрала "Гацко 2" и "Угљевик 2", хидроцентрала "Бук Бијела" и "Дубровник 2". У изградњу ове четири електране, према предрачунима, заједно са страним партнерима, уложило би се више од 3,7 милијарди марака.

Са економског становишта, Република Српска би, према проценама стручњака, могла да опстане као самостална држава. Међутим, њена евентуална самосталност није, барем у овом тренутку, питање о којем може да одлучи само она, односно да се оно реши договором унутар БиХ. Судбину Републике Српске, као и Косова и Метохије, у својим рукама суштински држе велике западне силе.

С обзиром на ранија искуства са њиховим деловањем – како у БиХ, тако и Србији – оне би на покушај осамостаљивања Републике Српске, мимо њиховог пристанка, могле да одговоре силом. Не само политичким и правним насиљем, какво примењују преко одлука Управног одбора Савета за примену мира и Канцеларије високог представника, него и војно-полицијским.

Да ли се и где и сада разрађује могућност "дисциплиновања" Републике Српске и Милорада Додика, у шта би спадало и његово смењивање од високог представника? Ово питање се може и другачије формулисати: да ли је сила и покоравање српског народа у БиХ, на почетку 21. века, једини одговор на легитимне и на демократским стандардима засноване захтеве руководства и народа Републике Српске – доследно тумачење и примену Дејтонског мировног споразума?

--------------------------------------------------------------------------

Етнички принцип

На нивоу Босне и Херцеговине делују Гранична полиција, Агенција за истраге и заштиту, Обавештајно-безбедносна агенција и Оружане снаге, Суд и Тужилаштво, Уставни суд БиХ, Управа за индиректно опорезивање... Сви они су формирани на принципима који су важили у некадашњој Југославији – паритетна заступљеност ентитета и народа. Ако се криза у БиХ, изазвана наметнутим одлукама високог представника настави заоштравати и поделе постану још веће, могуће је да дође до примене словеначко-хрватског сценарија са почетка деведесетих година прошлог века: да свако крене на своју страну – Срби у Републику Српску, а Бошњаци и Хрвати у Федерацију БиХ.