Орден Светог Саве за Никиту Михалкова

Орден Светог Саве велика је част, јер овог српског светитеља поштује читав православни свет. Могу само да се питам да ли заслужујем толику почаст, нагласио је угледни редитељ Никита Сергејевич Михалков који је током протеклог викенда гостовао у Београду, а коме је прексиноћ патријарх српски Порфирије уручио Орден Светог Саве Српске православне цркве  у знак признања за „немерљив допринос представљању православног етоса и културе у светским оквирима, а посебно за братску помоћ и састрадалну љубав свагда пројављивану према Српској православној цркви и њеном верном народу”. Патријарх Порфирије нагласио је  да је предлог за одликовање Михалкова покренуо његов претходник Иринеј.

Славни руски уметник овдашње поклонике театра  још једном је задивио својом уметничком магијом, на сцени Народног позоришта у Београду  где је две вечери заредом изводио своју катарзичну представа „12” о малом Чечену коме се суди јер је убио свога очуха, у продукцији „Никита Михалков Радионицe 12”.  Михалков се, у овом случају потписао и као глумац, али и коаутор текста, заједно са браћом Пресњаков.

Гледати Никиту Михалкова на сцени непроцењиво је позоришно богатство. Београдској публици подарио је суптилну, емотивну, изузетну представу  „12” проговоривши са сцене са својим колегама – глумцима о племенитости, правди, емпатији, праштању... О есенцији постојања која је данас скрајнута под тепих. Без агресије, површног хумора, ружног речника, показао је колика  је снага појединца и малог, једноставног човека, те да има наде да останемо људи.

Уз напомену да је  представу „12”  радио још као студент, на основу филма „Дванаест гневних људи”, Никита Михалков је током сусрета са представницима медија у недељу у подневним сатима  у фоајеу националног театра констатовао да је она била импулс за његов каснији филм „12” из 2007. године и садашњи, актуелни комад.

– Данас је лаж попримила неслућене размере. Цивилизовани свет гради своју истину, ону која му одговара, а сваку другачију истину проглашава за неправду и неистину. То је процес који се интензивно дешава и такве идеје брзо продиру у свест људи. После појаве вештачке интелигенције у данашњем свету је потребно решити питање „ко има власт над ким”, јер она пружа могућности, али представља и опасност. Све је то довело до катастрофалног пада нивоа образовања. Сада не морамо знати ко је био Толстој. Довољно је укуцати на „Гуглу”. Деца и млади не морају да се замарају памћењем, одмах могу да добију резултат. То доводи до пропадања интелигенције и човечанства – упозорио је Михалков, уз коментар да ће преживети само друштва која умеју да раде, да буду трпељива и стрпљива.

– Време је сестра истине. Слободан може бити појединац само уколико је задовољан оним што има. Новац не чини људе срећнима. Не пропагирам аскетизам. Наша представа говори о томе колико је човек спреман да посвети своје време животу другог човека. То је важно питање. Завист је мајка свих грехова. Осећам унутрашњу слободу јер ни према коме не осећам завист, а на себи сам осетио шта значи завидети. Ослободити се зависти је основа за достизање било које друге слободе – приметио је Михалков који сматра да је у уметности најважније колико верујемо у оно што радимо, а све остало само је резултат тога.

Православни свет је, додао је Михалков, заснован на начелу веровања, док данашњи католички свет урушава сопствена начела и одустаје од њих, као у случају када папа дозвољава да се закључе истополни бракови.

– Такође, видимо да се муњевитом брзином мења свест људи, улазе у неке рушилачке идеје... Управо зато су рушене зграде и мостови у Београду 1999. и десет година је бомбардован Донбас – констатовао је редитељ.

На питање како ће се завршити рат у Украјини, Михалков је одговорио:

– Русија се супротставља коалицији од 50 земаља, а остатак света гледа и чека како ће се све завршити, размишља хоће ли на ову или ону страну. Већ више пута смо се нашли у таквој ситуацији. Ми и ви смо у сличној ситуацији деценијама и вековима и морамо бити свесни тога. Позвани смо да отворимо врата опседнуте тврђаве. Морамо бити свесни тога да свако од нас има право на избор. Ако размишљамо о будућности, све зависи од тога да ли желимо до останемо доследни себи. То је тешко и многи нас не разумеју. Словенска цивилизација је дужна да се чува и брани и у том циљу свако мора да уради оно што може.

Наводећи да за догађаје у Украјини многи криве Русију, Михалков је приметио да су сва питања могла бити решена да руски председник Борис Јељцин није починио злочин и растурио велику земљу какав је био Совјетски Савез.

– Ужас је када се на челу велике државе нађе човек са менталитетом директора фабрике, који не разуме величину земље којом управља. Руси су се односили  као старија браћа према Украјинцима, али су Американци и Енглези радили против тога. Одшколована су покољења која не схватају да су Руси и Украјинци исти народ, што је неопростива грешка, али се ипак догодила. Ми смо 2022. године учинили опасан корак, јер би иначе за две недеље рат био на нашим вратима. То што се десило морало је доћи. На такав корак се може одлучити храбар човек, спреман да прихвати ризик. Сваки рат се заврши преговорима, а у овом случају биће неопходно да се обезбеди сигурност Русији – сматра Михалков.