Ослабљени Немци, још слабији Французи

Може ли „европска Камала Харис” да се носи са непредвидивим лидером покрета „Учинимо Америку поново великом” када се поново буде уселио у Белу кућу?

И друга победа Доналда Трампа као да је Европску унију поново затекла „на спавању”. Евроблок, на чијим источним границама се све гласније чују ратни добоши, новог-старог председника САД сада дочекује видно деморалисанији, економски слабији и политички разједињенији него 2016. Опијени „бајденизмом” неолиберални бриселски челници, али и многи европски лидери као да нису извукли поуке из првог Трамповог мандата: како трансатлантско савезништво може брзо да мутира у болно супарништво по Европу.

Одабравши летос Урсулу фон дер Лајен за председницу Европске комисије, Кају Калас за високу представницу за спољну политику и Антонија Косту за председника Европског савета, изгледало је да је ЕУ добила лидерски тим који би за разлику од садашњег могао да буде способнији да ради заједно. Задатак нових европских челника је да ублаже кризу поверења која се показује у све већим политичким поделама због налета радикалне деснице како би ЕУ сачувала већ окрњени глобални углед.

А онда су упркос анкетама амерички бирачи „казнили” кандидаткињу демократа за председника и тиме рекли шта мисле прогресивној идеологији америчке елите – миксу воук идеологије и ратоборног глобализма који се огледа у фиксацији да се Путинова Русија може победити америчким оружјем у украјинским рукама. Изузев доследног и истрајног Виктора Орбана већина европских лидера истрајавала је у заблуди да је прва победа америчког „ријалити” милијардера за којим су се вукли непријатни судски спорови успутна аномалија која се не може поновити.

Зато се реизбор Урсуле фон дер Лајен за председницу Европске комисије може тумачити и као одговор европске политичке елите на нереална очекивања: да ће Џозеф Бајден, а потом после његовог повлачења, Камала Харис сигурно победити. Бивша штићеница Ангеле Меркел из ЦДУ се представља као политичарка десног центра. Али је Фон дер Лајенова по прогресивним идејама од подршке украјинском режиму преко права LGBTQ па до климатски циљева много ближа вредносном систему потпредседнице САД. Зато не чуди што је најмоћнију политичарку Европе, чији стил руковођења неки описују као аристократска неспособност, британски магазин „Спектејтор” назвао „европска Камала Харис”.

Када је Урсула фон дер Лајен представила 26 кандидата за ресоре у њеном тиму, било је очигледно да се рачунало са сигурном победом демократа на америчким изборима и самим тим даљим наставком политике конфронтације Брисела са Москвом. Најважније ресоре у будућој „европској влади” која би требало да ступи на дужност 1. децембра држаће ватрени антируски јастребови из балтичко-пољског блока.

После Фон дер Лајенове најважнију функцију у ЕК обављаће бивша естонска премијерка Каја Калас, која се од фебруара налази на руској потерници. Њој је припао ресор спољних послова и безбедности. На положај европског шефа дипломатије је катапултирана почетком минулог лета баш због заслуге за оштру политику према Русији о заговарању војне помоћи Украјини.

Нико не може са сигурношћу да зна какве све изазове свету доноси други Трампов мандат, али барем буди реалну наду да би рат на истоку Европе могао да се заврши. Али вероватно не на начин који очекују у Бриселу, који се хвали да ће Кијеву до краја године испоручити обећаних милион граната. Када Трампова администрација буде покренула мировне преговоре Украјине и Русије, ЕУ би лако могла да буде обиђена, иако Емануел Макрон тврди да се без Европљана не може ставити тачка на рат. Тешко да би Москва прихватила да у име ЕУ за преговарачким столом буде Каја Калас, коју је ставила на „црну листу” са многим званичницима из Источне Европе.

Антируску „ударну песницу” у новој ЕК појачаће и бивши литвански премијер Андријус Кубилијус који ће бити комесар за одбрану и свемир. Као познати противник Кремља, задатак Кубилијуса биће да гради европску војску и јача механизме одбране унутар новооснованог ресора.

А ту је и бивши летонски премијер Валдис Домбровскис, који ће бити комесар за економију. Варшава је за Европску комисију именовала Пјотра Серафима, којем ће бити поверено да брине о буџету ЕУ.

Да би ЕУ после снажног замаха БРИКС-а на стварању мултиполарног света иза којег стоје Кина и Русија остала важан чинилац у променљивој геополитичкој игри неопходно је да осовина Берлин–Париз функционише без застоја. Али у дану када је Трамп победио, ЕУ је доживела „срчани удар”, како је главни уредник Јуроњуза назвао распад владе Олафа Шолца.

Криза француско-немачког руководства није мога да падне у горем тренутку по ЕУ. Док се Немачка припрема за ванредне изборе крајем фебруара 2025, на другој страни ослабљени Емануел Макрон покушава да некако одржи у животу центристичку владу која нема јасну већину у оштро поларизованој скупштини. Овакав развој ситуације за коју су Шолц и Макрон сами криви може бити велики хендикеп за позицију нове „европске владе” на међународној сцени.

Брисел је већ започео трговински сукоб са Си Ђинпингом када су 30. октобра у ЕУ ступиле на снагу нове царине које достижу и до 35 одсто на кинеска електрична возила, а сада јој прети још један „царински рат” са Америком када Трамп преузме дужност.

Да ЕУ тешком муком одржава привид јединства, било је видљиво када се гласало на увођење ових царина на кинеска електрична возила које је ЕК правдала заштитом европске (читај немачке) аутомобилске индустрије од кинеског дампинга. Казнене мере је подржало десет земаља чланица, док је 12 било уздржано, а пет против.

Немачка, као и Словачка, у којој је велики број фабрика које припадају немачким ауто-гигантима, гласале су против царина на кинеска возила. Њима се придружила и Мађарска, која иначе негује јаке економске односе са Пекингом.

Да ли то Брисел (не)свесно ради против интереса Берлина?