Oslabljeni Nemci, još slabiji Francuzi

Može li „evropska Kamala Haris” da se nosi sa nepredvidivim liderom pokreta „Učinimo Ameriku ponovo velikom” kada se ponovo bude uselio u Belu kuću?

I druga pobeda Donalda Trampa kao da je Evropsku uniju ponovo zatekla „na spavanju”. Evroblok, na čijim istočnim granicama se sve glasnije čuju ratni doboši, novog-starog predsednika SAD sada dočekuje vidno demoralisaniji, ekonomski slabiji i politički razjedinjeniji nego 2016. Opijeni „bajdenizmom” neoliberalni briselski čelnici, ali i mnogi evropski lideri kao da nisu izvukli pouke iz prvog Trampovog mandata: kako transatlantsko savezništvo može brzo da mutira u bolno suparništvo po Evropu.

Odabravši letos Ursulu fon der Lajen za predsednicu Evropske komisije, Kaju Kalas za visoku predstavnicu za spoljnu politiku i Antonija Kostu za predsednika Evropskog saveta, izgledalo je da je EU dobila liderski tim koji bi za razliku od sadašnjeg mogao da bude sposobniji da radi zajedno. Zadatak novih evropskih čelnika je da ublaže krizu poverenja koja se pokazuje u sve većim političkim podelama zbog naleta radikalne desnice kako bi EU sačuvala već okrnjeni globalni ugled.

A onda su uprkos anketama američki birači „kaznili” kandidatkinju demokrata za predsednika i time rekli šta misle progresivnoj ideologiji američke elite – miksu vouk ideologije i ratobornog globalizma koji se ogleda u fiksaciji da se Putinova Rusija može pobediti američkim oružjem u ukrajinskim rukama. Izuzev doslednog i istrajnog Viktora Orbana većina evropskih lidera istrajavala je u zabludi da je prva pobeda američkog „rijaliti” milijardera za kojim su se vukli neprijatni sudski sporovi usputna anomalija koja se ne može ponoviti.

Zato se reizbor Ursule fon der Lajen za predsednicu Evropske komisije može tumačiti i kao odgovor evropske političke elite na nerealna očekivanja: da će Džozef Bajden, a potom posle njegovog povlačenja, Kamala Haris sigurno pobediti. Bivša štićenica Angele Merkel iz CDU se predstavlja kao političarka desnog centra. Ali je Fon der Lajenova po progresivnim idejama od podrške ukrajinskom režimu preko prava LGBTQ pa do klimatski ciljeva mnogo bliža vrednosnom sistemu potpredsednice SAD. Zato ne čudi što je najmoćniju političarku Evrope, čiji stil rukovođenja neki opisuju kao aristokratska nesposobnost, britanski magazin „Spektejtor” nazvao „evropska Kamala Haris”.

Kada je Ursula fon der Lajen predstavila 26 kandidata za resore u njenom timu, bilo je očigledno da se računalo sa sigurnom pobedom demokrata na američkim izborima i samim tim daljim nastavkom politike konfrontacije Brisela sa Moskvom. Najvažnije resore u budućoj „evropskoj vladi” koja bi trebalo da stupi na dužnost 1. decembra držaće vatreni antiruski jastrebovi iz baltičko-poljskog bloka.

Posle Fon der Lajenove najvažniju funkciju u EK obavljaće bivša estonska premijerka Kaja Kalas, koja se od februara nalazi na ruskoj poternici. Njoj je pripao resor spoljnih poslova i bezbednosti. Na položaj evropskog šefa diplomatije je katapultirana početkom minulog leta baš zbog zasluge za oštru politiku prema Rusiji o zagovaranju vojne pomoći Ukrajini.

Niko ne može sa sigurnošću da zna kakve sve izazove svetu donosi drugi Trampov mandat, ali barem budi realnu nadu da bi rat na istoku Evrope mogao da se završi. Ali verovatno ne na način koji očekuju u Briselu, koji se hvali da će Kijevu do kraja godine isporučiti obećanih milion granata. Kada Trampova administracija bude pokrenula mirovne pregovore Ukrajine i Rusije, EU bi lako mogla da bude obiđena, iako Emanuel Makron tvrdi da se bez Evropljana ne može staviti tačka na rat. Teško da bi Moskva prihvatila da u ime EU za pregovaračkim stolom bude Kaja Kalas, koju je stavila na „crnu listu” sa mnogim zvaničnicima iz Istočne Evrope.

Antirusku „udarnu pesnicu” u novoj EK pojačaće i bivši litvanski premijer Andrijus Kubilijus koji će biti komesar za odbranu i svemir. Kao poznati protivnik Kremlja, zadatak Kubilijusa biće da gradi evropsku vojsku i jača mehanizme odbrane unutar novoosnovanog resora.

A tu je i bivši letonski premijer Valdis Dombrovskis, koji će biti komesar za ekonomiju. Varšava je za Evropsku komisiju imenovala Pjotra Serafima, kojem će biti povereno da brine o budžetu EU.

Da bi EU posle snažnog zamaha BRIKS-a na stvaranju multipolarnog sveta iza kojeg stoje Kina i Rusija ostala važan činilac u promenljivoj geopolitičkoj igri neophodno je da osovina Berlin–Pariz funkcioniše bez zastoja. Ali u danu kada je Tramp pobedio, EU je doživela „srčani udar”, kako je glavni urednik Juronjuza nazvao raspad vlade Olafa Šolca.

Kriza francusko-nemačkog rukovodstva nije moga da padne u gorem trenutku po EU. Dok se Nemačka priprema za vanredne izbore krajem februara 2025, na drugoj strani oslabljeni Emanuel Makron pokušava da nekako održi u životu centrističku vladu koja nema jasnu većinu u oštro polarizovanoj skupštini. Ovakav razvoj situacije za koju su Šolc i Makron sami krivi može biti veliki hendikep za poziciju nove „evropske vlade” na međunarodnoj sceni.

Brisel je već započeo trgovinski sukob sa Si Đinpingom kada su 30. oktobra u EU stupile na snagu nove carine koje dostižu i do 35 odsto na kineska električna vozila, a sada joj preti još jedan „carinski rat” sa Amerikom kada Tramp preuzme dužnost.

Da EU teškom mukom održava privid jedinstva, bilo je vidljivo kada se glasalo na uvođenje ovih carina na kineska električna vozila koje je EK pravdala zaštitom evropske (čitaj nemačke) automobilske industrije od kineskog dampinga. Kaznene mere je podržalo deset zemalja članica, dok je 12 bilo uzdržano, a pet protiv.

Nemačka, kao i Slovačka, u kojoj je veliki broj fabrika koje pripadaju nemačkim auto-gigantima, glasale su protiv carina na kineska vozila. Njima se pridružila i Mađarska, koja inače neguje jake ekonomske odnose sa Pekingom.

Da li to Brisel (ne)svesno radi protiv interesa Berlina?