Фотографија у београдском надреализму

У Музеју примењене уметности у Београду до 31. јануара 2025. одржава се изложба „Задржано бекство надстварности: фотографија у београдском надреализму”, која се реализује као део манифестације „Активитет: 100 година надреализма”, којом овај музеј, заједно с Музејом савремене уметности у Београду и Институтом за књижевност и уметност из Београда, учествује у обележавању јубилеја – сто година од објављивања „Манифеста надреализма” Андре Бретона.
Убрзо по његовом формирању у Француској, идеје надреализма су се прошириле Европом, а један од првих надреалистичких покрета организован је у Београду, престоници Краљевине Југославије. Ова изложба, чија је ауторка Јелена Пераћ, музејска саветница МПУ, баштини тај наш огранак, а иако се организовано деловање београдске групе везује за године од 1929. до 1932, оно је, у индивидуалном и колективном облику, постојало пре и после тог периода. Чланови групе су од самих почетака пратили идеје и активност француских надреалиста, а међу њима је убрзо почела да се одвија жива комуникација, кроз размену публикација, преписку и сарадњу. Врхунац колективне активности београдске надреалистичке групе, како подсећају из МПУ, представљало је објављивање алманаха „Немогуће – L’impossible” у мају 1930. године, у коме је публикован манифест, који је потписало тринаест чланова – оснивача групе. 
Мада је започео првенствено као литерарни покрет, надреализам се убрзо проширио и у област визуелног. Као и у осталим авангардним покретима, посебно место међу визуелним медијима у којима су надреалисти препознали поље за бројне могућности експериментисања и истраживања, припало је фотографији. Како се истиче, међу првим визуелним делима београдског надреализма управо су фотографије Николе Вуча, аутора који формално није био члан групе, али је у оквиру ње деловао. 
Фотографска пракса у оквиру београдске надреалистичке групе везује се, поред Вуча, за рад још двојице аутора: Стевана Живадиновића – Вана Бора и Марка Ристића. Њихова фотографска заоставштина – фотографије и фотограми – која се данас чува највећим делом у две музејске институције, Музеју примењене уметности и Музеју савремене уметности у Београду, представљена је на овој поставци и у каталогу који је прати. 
Поред фотографија три аутора из две музејске институције, део изложбе чине и два албума Николе Вуча, у власништву његове ћерке Беке Вучо, као и други артефакти који су у вези с фотографском праксом београдског надреализма. Концепт изложбе употпуњен је савременим уметничким интервенцијама на излозима Главне галерије МПУ, чији су аутори Нина Тодоровић и Борис Бурић.