Ћирилица на једном дресу

Претражујући по својим спортским успоменама, дођох и до једне мени драге мајице – дреса Инвестбанке.

Познато је, посебно онима којима је то професија, од када је и на које све начине протеривана ћирилица и како је покушавано да се гаси, па не бих о томе. Али, имала је и своје браниоце – од академика, преко ревносних професора српског језика, као што је оних 26 из Никшића који по цену отказа нису пристали да буду предавачи „матерњег” језика...

Као економиста, долазим на рад у београдску Инвестбанку, чији почетак датира од 16. августа 1862, кад је Михаило Обреновић потписао Закон о уређењу Управе фондова, прве државне финансијске институције у ослобођеној Србији. Касније је пословала као Државна хипотекарна банка, после 1945. као Државна инвестициона банка, касније као Југословенска инвестициона банка и на крају, од 1978. до ликвидације свих српских банака 2002, као Инвестбанка.

Као бивши спортиста, дошао сам на идеју да у једној таквој институцији велике традиције, с филијалама од Вардара па до Триглава, оснујемо спортско друштво, банкарске игре и сусрете... Свакако уз помоћ и подршку колега и посебно тадашњег председника пословног одбора Будимира Буде Костића (1935–2007), изузетно часног човека и банкарског стручњака. Друштво је заживело и било носилац спортских и рекреативних активности, не само у Инвестбанци. Организовали смо лигу банкара у малом фудбалу, кошарци, турнире поводом дана банке, били редовни учесници и победници на РС играма, сусретима са пословним јединицима...

Стигох и до дреса, јер нам је за све наведено била потребна и опрема. Захваљујући разумевању и подршци председника Костића, набавили смо мајице, тренерке и лопте преко нашег синдиката. Све те организационе ствари обављали смо углавном Божидар Ковачевић и ја. Тако смо узели мајице банчине боје труле вишње. Ја сам урадио лого за штампање, са знаком банке и именом, поштујући њен званични ћирилични фонт. И те 1985. године настаје проблем – због ћирилице, и то у Београду, Србији... Када су мајице подељене вођама екипа, дошле су и до „контролора” свега и свачега – тадашње службе ДСНО и СНО (ваљда су се тако звале), код друга Д. Б., па члана пословног одбора „без портфеља” и позваше ме на разговор, с два кратка питања: откуд ми паде на памет ћирилица и како ће то писати наше ПЈ Љубљане, Загреба, Осијека?... Браним се речима о равноправности оба писма, објашњавајући да ће наше ПЈ саме набављати и штампати мајице у складу с нормативима банке. Незадовољни одговором, они одлазе са мајицом код председника банке Буде Костића да разреше овај „инцидент”. По каснијем казивању особа присутних у кабинету, зачуђени председник им је отворио врата и замолио их да изађу.

Ово ће касније отворити пут да ћирилица буде у Србији на свим рекламним местима Инвестбанке, стадионима, плакатима, календарима... а на великом шаховском велемајсторском турниру Инвестбанке заједно с латиницом.

Тако је то било са ћирилицом на Теразијама, у Београду, у Србији. Добро је да је и у таквом времену сачувасмо и на неком дресу, а очито је да јој у последњој деценији и држава видно поклања пажњу. Јер таква слова, такву азбуку, мало ко на свету има. Једно слово – један глас.

Војкан Т. Бојовић,
Београд