Цело село се најело

Адорјан – Произвођачи и љубитељи кобасица окупили су се тринаести пут у Адорјану код Кањиже. Главни део Фестивала кобасица и хурки је масовно међународно екипно такмичење у изради ових сувомеснатих деликатеса на лицу места.

Постоји изрека која каже да „има више дана него кобасица”, али постоји и место Адорјан, у којем је више кобасица него дана. Целодневни Међународни фестивал кобасица и хурки окупио је 137 екипа из Србије, Мађарске, Словачке и Румуније. Непрегледан број угоститељских штандова у великом шатору и на отвореном посетила је река људи који су на лицу места гледали како се месо меша, меље, пуни у црева, кува и пече. Расположени, срдачни и спремни за дружење и чашћавање, традиционално, били су учесници програма и организатори.

– Трудимо се да направимо што боље кобасице и хурке. Увек има неких детаља и малих тајни, нешто додамо, да нико други не зна. За добре кобасице најважнији је добар материјал и зачини. Квалитетно месо, бели лук, со, бибер и млевена црвена паприка. Прави се традиционално, онако како и моја породица воли – каже Јанош Палатинуш из Мужље код Зрењанина.

За оне којима је прављење кобасица слабија страна, објашњење дају искусни војвођански гастрономи.

– Кобасице се праве од чистог меса, а хурке од изнутрица и пиринча, без паприке. Кад је фришко, укусно је и једно и друго, а најбоља је кобасица, која може да се једе и сирова. Хурка је полутрајна и мора да се пече – објашњава Густав Чешљар из Остојићева.

Организатори су се побринули да учесницима обезбеде месо за такмичење, док су зачине сами донели.

– Циљ манифестације је да сачувамо традицију прављења хурке и кобасице. Наградимо наше учеснике, а наградни фонд је пет хиљада евра, док најбоља екипа добија две хиљаде евра – наводи Чаба Боршош, председник МЗ Адорјан и организатор манифестације.

На дан фестивала гастрономије у Адорјану довољно је да се само прошета између такмичарских штандова и весели кобасичари понудиће све што вам је укусу драго: чварке, сланину, шунку, шварглу и хурку, а напослетку, краљицу зимских дана – кобасицу.

Врло повољно могла су да се пробају и традиционална јела, али и главни такмичарски фаворити, који су се бесплатно делили посетиоцима у огромним количинама. Подељено их је чак 10.000. За цело село било је и репете, а како традиција налаже, нико од посетилаца није отишао кући гладан и жедан, што је домаћинима и најважније.