Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Еколози бране "Царску бару"

Еколози бране "Царску бару"
Спорења трају, градња одмиче: бродоградилиште на обали Бегеја (Фото Ђ. Ђукић)

Зрењанин – Чак 160 удружења еколога подигло је глас против изградње бродоградилишта на Бегеју, које се налази у непосредној близини заштићеног резервата природе "Царска бара". С друге стране, из фирме "Бомекс 4М", која гради поменуто бродоградилиште, поручују да је овај привредни објекат лоциран ван заштићене зоне и да су поштовани сви стандарди у заштити животне средине.

Као што је "Политика" већ писала, први спорови су настали још пролетос, на самом почетку изградње бродоградилишта. Прво су реаговали археолози и јавно упитали ко је дозволио радове на археолошком налазишту, које је приликом равнања терена практично уништено. Затим се испоставило да инвеститор, фирма "Бомекс 4М", нема ни једну дозволу за градњу, а у том тренутку су радови већ прилично одмакли. Осим медија, огласила се и грађевинска инспекција, која је наредила обуставу радова. Онда су реаговала и бројна удружења еколога, упозоривши јавност да ће бука, прашина и осветљење бродоградилишта угрозити колоније ретких птица које обитавају у резервату "Царска бара", који се налази на стотинак метара од градилишта.

Због свега наведеног, не чуди што је изузетну пажњу јавности привукла недавно одржана седница Техничке комисија за оцену студије о процени утицаја на животну средину, која делује при СО Зрењанин, и без чије сагласности бродоградилиште не би могло да добије употребну дозволу.

Седници је присуствовао и један од најпознатијих војвођанских еколога, Никола Алексић, који је недвосмислено устврдио да је "подизање бродоградилишта на само 100 метара ваздушне раздаљине од резервата ’Царска бара’ злочин према природи". Чињеницу да инвеститор чак и нема потребне грађевинске дозволе Алексић је назвао "организованим криминалним чином" и изразио сумњу да су у њега умешани и носиоци власти.

Стево Чорокало и Миливој Путић, представници Еколошког друштва "Стари Бегеј – Царска бара" које брине о заштити и туризму у том резервату, најавили су да ће наредних дана затражити помоћ еколошких организација и да ће интернационализовати питање незаконите градње бродоградилишта. Они су изразили бојазан да негативан одјек ове афере може да доведе до тога да резерват изгуби статус подручја под заштитом Унеска.

Остали представници еколошких асоцијација нагласили су да највећу опасност за заштићену зону представљају бука и прашина које су неизбежне приликом градње бродова, а стручњак за акустику инжењер Васо Димић изнео је аргументе за тврдњу да инвеститор није предвидео адекватне мере за заштиту птица од буке. У дискусији је неколико пута понављано питање зашто бродоградилиште није лоцирано низводно, даље од заштићене зоне, зашто овакве расправе нису вођене пре почетка радова и зашто се градња не прекида и поред убедљивих аргумената да бродоградилишту ту није место.

Директор бродоградилишта у изградњи Миленко Леповић позвао је на трезвен приступ у решавању насталог проблема и нагласио да је инвеститор спреман да примени све еколошке стандарде.

– Гарантујемо да бука, пескарење, фарбање, варење и други послови који ће се обављати у бродоградилишту неће реметити мир птица и хармонију флоре и фауне у "Царској бари". Понављам, ми не градимо у заштићеној зони резервата, него на ободу канала Бегеј, који је удаљен више од 100 метара од трећег круга заштите "Царске баре" – казао је Леповић, уз констатацију да се занемарује чињеница да је реч о улагању од 15 милиона евра само у првој фази, која ће у старту обезбедити 100 радних места, а да ће временом тај број бити и већи.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.