Расмусен: Подржавам аутономију Гренланда

ИНТЕРВЈУ
Када је у среду авионом слетео на београдски аеродром премијер Данске Андерс Фог Расмусен већ је био упознат да је 76 одсто изашлих на референдум у Гренланду гласало за већи степен аутономије, који се сматра великим кораком ка евентуалној независности тог острва. Међутим, на питање да ли се осећа нелагодно попут српских политичара када је Косово прогласило независност, дански премијер каже да он подржава већу аутономију Гренланда и њихову амбицију да преузму већу одговорност. У разговору за „Политику”, Расмусен ипак истиче да је то питање аутономије у оквиру Краљевине Данске, а не питање независности Гренланда.

„Гренланд само жели да учврсти постојећу самоуправу, док су спољна политика, одбрамбена политика, централна банка и још неке институције заједничке. Сматрам да је децентрализација добра и због тога поздрављам резултат референдума у Гренланду.”

Дакле, на резултат референдума нема никаквог утицаја то што је Данска признала Косово, већ житељи Гренланда желе да контролишу профит од евентуалног проналажење нафте, гаса и минерала на том острву.

Преговарали смо и постигли компромис да ћемо попола поделити приход од евентуалног испумпавања нафте и ископавања минерала на том подручју. Још не знамо да ли тих ресурса има, али ако има, поделићемо приход, при чему ћемо у складу са тим приходом смањити садашње редовно субвенционисање Гренланда.

Евроскептици у Србији често истичу да ће признање Косова од Србије бити један од услова за њен улазак у ЕУ. Шта имате да им поручите?

Желим да истакнем да нећемо уводити нове критеријуме. Очигледно је да је неопходан конструктиван приступ Србије и она је то показала кроз пуну сарадњу око Еулекс мисије. Овакав приступ ће, наравно, унапредити сарадњу између Србије и ЕУ. Али, нећемо успоставити услов да Србија мора да призна Косово, јер ћу вас подсетити да постоји одређен број земаља у ЕУ које нису признале Косово. Не би било фер поставити такав захтев Србији.

Хоћете рећи да проблем Косова и инсистирање званичног Београда на актуелној политици неће бити препрека за наставак и убрзање европских интеграција Србије?

Овде и сада не видим Косово као препреку за Србију, јер је испољила пуну сарадњу у договору око распоређивања Еулекса. Требало би да се сада фокусирамо на ратификацију и примену Споразума о стабилизацији и придруживању, као и да остваримо визну либерализацију. Данска чврсто подржава што већи напредак Србије у односима са ЕУ. На крају, када дође до коначне одлуке о уласку Србије у ЕУ, тада ћемо морати да се уверимо да не постоје погранични конфликти између Србије и других земаља. Јер ако желите да се придружите не смете да будете у пограничним споровима, јер је добросуседска сарадња важан елемент европских интеграција.

За разлику од осталих европских премијера који су недавно посетили Београд, Ви сте дошли са мало другачијом агендом, фокусираном на економију, политичке и трговинске односе и енергетску ефикасност. Да ли сте српским властима преложили конкретан план побољшања економских веза две земље?

Циљ моје посете Београду није да причамо о проблемима, већ о могућностима да додатно развијемо нашу сарадњу. Трговина између две земље последњих година знатно се повећала, али је раст кренуо са веома ниског нивоа. Желим да ојачамо сарадњу, и то не само када су у питању енергија и екологија. Због тога смо организовали округли сто на којем ће дански бизнисмени и српски министри боље сагледати могућности да повећају трговину, али и инвестиције. Мислим да је последњих година Србија значајно побољшала климу за инвестирање. Моја порука данским пословним круговима јесте да постоје добре инвестиционе могућности у Србији и да то треба да искористе.

Последњих десет година Данска је утростручила извоз технологије обновљиве енергије и енергетске ефикасности. Да ли препознајете Србију и цео западни Балкан као потенцијалне купце ове технологије која би смањила нашу зависност од нафте и осталих фосилних горива?

Кључно је за Србију и остале земље да смање зависност од увоза фосилних горива, пре свега нафте и гаса. То је питање енергетске сигурности, али и животне средине. Ваше снабдевање енергијом се највише темељи на угљу, што је веома проблематична енергетска технологија. Мислим да зарад животне средине морамо да се више фокусирамо на климу и еколошке технологије, а Данска је развила јак бизнис са обновљивом енергијом и данас продаја делова за енергетску индустрију представља осам процената нашег извоза. У то спада обновљива енергија, али производи који омогућавају већу енергетску ефикасност. Од 1980. године данска економија је порасла за 80 одсто, а наша енергетска потрошња остала је иста. То је пример да се може комбиновати економски раст, отварање нових радних места и јака конкуренција са више енергетске ефикасности. Енергетска ефикасност је питање штедње, а штедња значи и приходе. Данска је постигла да се 15 одсто њене потрошње заснива на обновљивим изворима енергија, а планирамо да до 2025. удвостручимо тај број.

Упркос томе што сте либерал, у изборној кампањи 2005. на известан начин најављивали сте „смрт” либерализма. Шта сада мислите о либерализму, када се свет суочава са финансијском кризом?

Нисам најављивао „смрт” либерализма, али сам указао да је неопходно узети у разматрање све услове и у складу са тим усмерити развој света. Моја поента је да обични људи нису толико фокусирани на идеологију већ на решавање конкретних проблема. Велики сам поборник слободне трговине, приватног сектора и дерегулације, али сам и прагматични политичар који сматра да, што се тиче финансијски кризе, права је одлука да се владе на кратак рок умешају у финансијски сектор и одрже економску ликвидност.

Због финансијске кризе, Данска ће се можда прикључити зони евра. Када ћете иницирати референдум о тој одлуци?

Чврсто верујем да би Данска требало да прихвати евро, иако га је на референдуму 2000. одбила. Финансијска криза је показала видљивим да ипак постоји цена тога што нисмо у зони евра. Економски, зато што је централна банка подигла каматну стопу како би сачувала вредност валуте, а политички, јер нисмо учествовали у доношењу одлука земаља чланица зоне евра, а те одлуке утичу и на нас. Не могу да кажем када ће бити референдум пошто тренутно разговарам са различитим партијама у данском парламенту и нећу расписати референдум док не обезбедим широку коалицију која ће подржати гласање за евро.

У светлу економске кризе, које мере можете да препоручите колегама у Србији?

Мој најбољи савет би био да наставите са економским реформама у циљу испуњавања услова за придруживање ЕУ. Биће штетно ако финансијска криза буде искоришћена као изговор да се успори процес реформи.

Ненад Радичевић

-----------------------------------------------------

Слобода говора је неприкосновена

Последње три године премијер Андерс Фог Расмусен покушавао је да у исто време брани слободу говора и смањи гнев муслимана широм света – због објављивања контроверзних карикатура пророка Мухамеда у данском листу „Јиланд постен”. После тензија и честих напада на данске амбасаде широм света, Расмусен каже да мисли да је сада тај велики изазов решен.

„За мене је било круцијално да станем у одбрану слободе говора. Слобода изражавања је најдрагоценије људско право које имамо, јер без слободе говора, без слободне штампе, сва остала људска права и слободе не могу да буду заштићени. Друго, очигледно је да политичке слободе такође подразумевају и религијске слободе, што значи да морамо да поштујемо лична религијска осећања сваке особе и да свакој особи мора бити омогућено да слободно исповеда своју веру. Међутим, критичка дебата о религији је такође део слободе говора. Религија не може бити искључена из тога. Сви ауторитети у друштву, како политички, тако и религијски, морају да прихвате и јавну критичку дебату, јер је то суштина слободног друштва”, каже дански премијер.