Тражимо начине да очувамо енергетску стабилност

Тек што смо одахнули, пошто је пре два дана нађено решење будућег начина плаћања руског гаса преко Гаспромбанке којој су САД увеле санкције, а којим се и Србија снабдева, за нашу земљу се појавио још већи проблем. Наиме, председник Србије Александар Вучић је најaвио могућност увођења америчких санкција Нафтној индустрији Србије (НИС), која је доминантан увозник и прерађивач нафте и која снабдева готово 70 одсто домаћег тржишта. С друге стране, цене гаса настављају да расту на светском тржишту, а додатне количине из Азербејџана неће бити сасвим довољне за случај евентуалних прекида испоруке да надоместе мањкове. По свему судећи, Србију чека дуга и тешка зима.

Одлука о увођењу санкција НИС-у је геополитичка, усмерена против Руске Федерације, за које су постојале индиције и која ће, ако се озваничи, имати тешке последице по нас. Наставићемо да тражимо начине да заштитимо своје економске интересе и очувамо енергетску стабилност, каже у разговору за „Политику” министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Управо је завршен министарски годишњи састанак Енергетске заједнице у Бечу. Шта су поруке са састанка?

Прошле године смо били означени као лидер у спровођењу реформи у оквиру Енергетске заједнице, а са свим регулаторним изменама које смо за годину дана припремили и усвојили ове године потврдили смо своју лидерску позицију, кад су сектори електричне енергијe и обновљивих извора енергије у питању. По припремљености за спајање тржишта смо испред свих земаља у региону. Створили смо услове да се наше тржиште електричне енергије у блиској будућности споји са тржиштем електричне енергије ЕУ, што значи већу размену електричне енергије и потенцијално повољније цене за грађане и привреду. То значи и да бисмо у случају хаварија, каква је летос погодила наш регион, изузев Србије, имали јаче капацитете да одговоримо кроз заједничку сарадњу са земљама ЕУ и суседима. Србија се оквиру Енергетске заједнице, што се тиче сектора енергетике, понаша готово као део ЕУ и напредак који бележимо је значајан и са аспекта процеса приступања Унији.

Разговарали смо и о припремљености за зиму и условима на тржишту електричне енергије, услед неизвесности због конфлинкта у Украјини. Постојеће геополитичке неизвесности стварају притиске на цене гаса и електричне енергије, те помно пратимо шта се догађа на тржишту електричне енергије и имамо довољно резерви енергената, како бисмо се на време заштитили од евентуалних поремећаја.

Присуствовали сте недавно презентацији плана ископавања литијума у оквиру пројекта „Зинвалд литијум” у Фрајбергу. Колико смо далеко у погледу закона и прописа од Немаца и има ли сличности и којих са евентуалним ископавањем литијума код њих и код нас?

Посета Саксонској рударској управи у Фрајбергу и састанак председника Александра Вучића и канцелара Шолца важни су због размене знања и искуства у рударским пројектима и заштити животне средине са немачким стручњацима. Видели смо и планове за ископавање литијума у оквиру пројекта „Зинвалд литијум” у Фрајбергу, разговарали са деканом рударског факултета и имали прилику да чујемо њихове стручњаке и планове о отварању литијумског рудника. Увидели смо да нисмо толико далеко у погледу закона и прописа и разговарали како можемо да научимо од њих и да се наши стручњаци усавршавају у Фрајбергу и да размењујемо знања.

Многи су говорили да Европска унија, као и Немачка, не планирају да експлоатишу руде метала, међутим, током ове посете на највишем нивоу је потврђено да је Немачка веома одлучна у развијању литијумских пројеката. У Немачкој је већ активно једно процесно постројење за литијум, а само у 2023. години покренута су три литијумска пројекта са дозволама у Европској унији, управо у Немачкој, затим Чешкој и Финској.

У посети са нама је, на позив председника Вучића, био и Петар Филиповић из Горњих Недељица, који није наклоњен пројекту „Јадар” и мислим да је добро што је имао прилике да се лично увери у планове и пројекте који се развијају у срцу Европске уније, а тичу се екстракције литијума. Лако је рећи да нешто не може и не треба, али је питање како да дођемо до нечега што је одрживо, од чега ће сви имати користи, да применом најбоље праксе развијамо нашу земљу. Ако желимо на улицама да видимо електричне аутомобиле, ако желимо да производимо струју из соларних панела и ветрогенератора, ако сви имамо мобилне телефоне и рачунаре, ако желимо да се технологија развија... то све није могуће без минералних сировина. И не можемо да постигнемо климатску неутралност, ако не будемо више рударили. То је препознала и ЕУ у Акту о критичним минералним сировинама, кроз који је дефинисала да ће до 2030. десет одсто екстракције критичних минералних сировина које су потребне Европи бити са европског тла. Посета је била важан корак и за имплементацију Меморандумa о стратешком партнерству Србије и ЕУ, који је огроман искорак за односе Србије и ЕУ.

Будући да је новим Законом о енергетици укинут мораторијум на нуклеарке, да ли ћемо, када будемо саградили нову или имали удела у некој која је у окружењу, моћи да надоместимо мањкове енергије из угашених термоблокова?

Укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана је историјски и револуционарни корак којим смо исправили грешку од пре више деценија. Србија се одрекла могућности да разматра нуклеарну енергију, док четири земље у суседству имају нуклеарна постројења. Нуклеарна енергија се све више у свету разматра као решење за обезбеђивање довољно стабилне и чисте енергије у условима све већих потреба. У Интегрисаном националном енергетском климатском плану размотрили смо сценарио учешћа нуклеарне енергије у енергетском миксу, са конзервативном прогнозом пуштања у рад нуклеарне електране 2045. године. Имајући у виду мапу пута развоја нуклеарног програма, уколико би све потребне активности пре изградње, као и реализација самог пројекта изградње биле извршене у дефинисаним роковима, Србија би могла после 2040. године да добије нуклеарну електрану која би у синергији са производним капацитетима из ОИЕ допринела надомешћивању енергије из термоелектрана.

Хоће ли ће због идеје да се на више локација крене с градњом соларних електрана морати да поскупи струја до краја наредне године како би ЕПС могао да финансира неки од ових великих пројеката или ће се обезбедити други начин финансирања?

Самобалансиране соларне електране великог капацитета су стратешки пројекат, оне ће производити у просеку око 1.600 гигават-сати електричне енергије, односно отприлике онолико колико увозимо кад је сушна година, због чега овај пројекат има још већи значај са аспекта исплативости. Финансирање изградње ће бити осигурано кроз дугорочне повољне инвестиционе кредите.

Уколико због проблема са Бугарском дође до прекида испорука гаса Турским током, да ли имамо довољно гаса на залихама и хоће ли нам део количина из Азербејџана надоместити евентуалне мањкове?

Бугарска је прошле године једнострано, без разговора са земљама које се налазе на траси Балканског тока, увела таксе на транзит руског гаса које нису имале никакво правно упориште у регулативама Европске уније.

Србија и Мађарска су протестовале код Европске комисије, с обзиром на то да су европске институције раније одбацивале овакве преседане и Бугарска је веома брзо укинула таксе. Гасна интерконекција Србија–Бугарска, којом смо повезани са гасоводима ТАП и ТАНАП и гасним налазиштима у Каспијском мору, Србији омогућава диверсификацију извора снабдевања, али не може надоместити комплетне потребе за гасом. Пажљиво пратимо односе САД и Европске уније са Русијом, па и када је у питању увођење санкција Гаспромбанци. Обезбедили смо довољне количине гаса, радимо на проширењу складишта у Банатском Двору и изградњи нових гасних интерконекција са Румунијом и Северном Македонијом, које ће омогућити још већу доступност гаса.

Сведоци смо да ће нам у будућности требати још више електричне енергије, због чега су нам важни нови производни капацитети. Који су пројекти приоритетни у наредној години?

Најважнији пројекат у енергетском сектору, који је препознат и у програму „Скок у будућност – Србија 2027”, јесте изградња РХЕ „Бистрица”, друге реверзибилне хидроелектране коју градимо и највећег новог енергетског капацитета од око 650 мегавата, вредности око једне милијарде евра, који има велики значај за балансирање и складиштење енергије. То је батерија, која ће нам обезбедити да складиштимо енергију из хидропотенцијала, док убрзано интегришемо капацитете из обновљивих извора енергије. Капацитети из солара и ветра су последње две године порасли за 83 одсто и ближимо се томе да нам 10 процената укупне инсталисане снаге буде из ветра и сунца, што ћемо, надам се, успети након другог круга аукција за доделу тржишних премија за обновљиве изворе енергије, који је у току и завршава се у фебруару наредне године. Уз РХЕ „Бистрица”, у годинама пред нама, моћи ћемо да обезбедимо довољно електричне енергије за своје потребе, посебно услед привредног развоја и раста тражње за електричном енергијом. Очекујемо да следеће године почне реализација сва три пројекта.

Недавно смо потписали уговор о изградњи соларних електрана капацитета један гигават са батеријским складиштима од 200 мегавата, који је један од највећих пројеката обновљивих извора енергије у Европи. Биће у државном, односно у власништву ЕПС-а, када се заврши 2028. године. Овај соларни парк ће додатно подстаћи локалну економију на југоистоку земље, јер ће се електране градити у Лебану, Зајечару, Неготину, Лесковцу и Бујановцу. Градимо и нафтовод Србија–Мађарска, то је први алтернативни правац за снабдевање сировом нафтом, који нам је потребан за додатну сигурност снабдевања.

Коначно, ЕПС преузима нови термоблок Б3 у Костолцу. Због чега је то важно?

Ово је историјска недеља за српску електропривреду, после 35 година ЕПС је преузео нови блок од 350 мегавата у Костолцу. ТЕКО Б3 има стратешки значај, јер доприноси већој енергетској сигурности не само ове зиме већ и у наредним годинама у којим нас очекује све већа тражња за електричном енергијом. Постројење пројектовано у складу са високим европским технолошким и стандардима заштите животне средине чиниће пет одсто производног портфолија ЕПС-а. Ово је уједно и први велики производни капацитет који је Србија изградила после скоро четири деценије, што је показатељ да се у енергетику дуго није улагало и да сада морамо да градимо брже и више да бисмо остали енергетски сигурни и стабилни, уз приступачне цене за грађане и привреду.

Акценат је стално на зеленој енергији. Можемо ли заиста без фосилних горива и ТЕ на угаљ тако што ћемо се препустити сунцу и ветру, а ниједног ни другог немамо довољно?

Ми се тренутно ослањамо на угаљ и гас у производњи електричне и топлотне енергије око 70 одсто. За само 25 година од данас, према визији и нашим стратешким документима, енергетски сектор треба да буде декарбонизован, односно да се енергија производи из чистих извора, да камиони, аутобуси, аутомобили буду већином електрични, а да у исто време имамо стабилно напајање и довољне количине енергије за грађане и привреду по приступачним ценама. То је јако изазован задатак, али на истом задатку је и већина развијеног света. Ако желимо да будемо климатски неутрални и да сачувамо планету за генерације које долазе, онда морамо да наставимо путем енергетске транзиције.

Усвојили смо стратешка документа којима тежимо да постигнемо ове циљеве, али треба имати у виду тај процес није једноставан, да је скуп и да не може да се заврши преко ноћи. Угаљ као домаћи ресурс ће постепено бити мењан капацитетима из ОИЕ, док у краћем року нове базне капацитете треба да омогуће гасне електране, а у дужем року потенцијално нуклеарне електране, уз изградњу две реверзибилне хидроелектране „Бистрица” и „Ђердап 3”. Србија ће енергетску транзицију спроводити постепено, уз уважавање економских, социјалних и енергетских интереса свих учесника у овом процесу. Србија ће почетком наредне године на мрежи имати и први ветропарк у Костолцу, а треба да буде завршена и ревитализација првог агрегата у реверзибилној хидроелектрани Бајина Башта после 42 године.

Колико ће то допринети повећању сигурности снабдевања?

Ове године смо и започели и завршавамо важне задатке у енергетици на које се чекало деценијама. У завршној фази је ревитализација реверзибилне хидроелектране „Бајина Башта”, која се изводи први пут након 20 година од последњег великог ремонта. Ово је једина РХЕ коју тренутно имамо у нашем електроенергетском систему са могућношћу складиштења енергије и њеног коришћења у тренуцима када је изузетно потребна. Ревитализацијом агрегата продужићемо радни век електране за наредних 20-25 година. „Електропривреда Србије” све више озелењује свој портфолио, активно учествује у енергетској транзицији и увелико се после много изазова коначно граде први производни капацитети из ОИЕ–СЕ „Петка” капацитета 9,75 мегавата и ветропаркт „Костолац” капацитета 66 мегавата, који ће бити на мрежи следеће године и који ће производити чисту енергију за десетине хиљада домаћинстава. Сваки нови производни капацитет повећава сигурност снабдевања за наше грађане и привреду, што је изузетно битно због тренда раста потрошње током целе календарске године, што је врело лето за нама показало.

Да ли ће се градити гасна електрана са Азербејџаном и колико је то исплативо, ако знамо да се тако добија најскупља струја?

Азербејџан је пријатељска земља са којом имамо стратешко партнерство и изузетне односе у енергетском сектору. Током недавне посете председника Илхама Алијева Србији, као и током посете председника Александра Вучића Азербејџану, разговарали смо о могућности градње гасних електрана које би нам обезбеђивале базну енергију. Оне би омогућиле нове производне капацитете електричне, као и топлотне енергије, уз мање загађење животне средине у односу на термоелектране. Азербејџан већину електричне енергије добија из електрана на природни гас, односно имају велико искуство у изградњи гасних капацитета. С обзиром на то да постоји физичка повезаност Србије и Азербејџана преко гасовода ТАП и ТАНАП, постоји заједнички интерес за сарадњу у изградњи ових производних постројења у нашој земљи. Следеће недеље разговараћемо са делегацијом из Азербејџана о плану развоја пројекта гасне електране. Србија у кратком року мора да обезбеди додатне капацитете базне енергије и унапреди енергетску безбедност.