Село песника на Козари

Специјално за „Политику”

Приједор – Горњи Јеловац код Приједора, у којем живи неколико стотина становника, село је песника. Најистакнутији су Рајко Мудринић, Душко Пилиповић, Саван Зорић, Милан Јајчанин, Милан Трубарац, Милан Стојановић, Невенка Пилиповић Марин, Милена Рељић, Стојан Алексић, Рада Стрика, Младен Продан, Рајко Срдић, Василије Каран, Младен Продан Млађо. Они су испунили малу сеоску библиотеку књигама о своме селу, у недрима планине Козаре. То су збирка песама Рајка Мудринића „Вама под Козаром” (1971), приче Василија Карана „Здравко Продан и рат” (1999), роман Милана Стојановића „Осушена лоза” (2008) и монографија „Ој Јеловац” (2011), књиге Душана Алексића „Шездесет година школе у Горњем Јеловцу” (2009), „Трагедија српских огњишта 1941–1945. године” (2015) и „Завере, ратови и геноцид над српским народом” (2024).

Завичајно друштво „Патрија Јеловац Приједор” ове године објавило је Антологију песника „Наш Јеловац”, у којој је заступљено 14 аутора. Ова публикација промовисана је средином децембра у Народној библиотеци у Козарској Дубици, а пре тога у Приједору и још неким поткозарским местима. У антологији су, како објашњава уредник и песник Младен Продан, сабране описне, социјалне, мисаоне, љубавне, жалостиве, духовне, обредне, породичне, посленичке, поучне, родољубиве, патриотске, шаљиве и хумористичке песме. На промоцији у Козарској Дубици песник Стојан Алексић је казао да од детињства пише песме, надахнут родитељским причама о тешком животу на селу.

„Родитељске приче и одрастање увек живе у мени. Велики број мојих раних песама објављен је у ђачким новинама. И после студија љубав према поезији живи у мени”, испричао је Алексић. Најстарији песник је Василије Каран (90), који је написао 50 књига. Најчешће пише о Козари, о своме детињству у рату, када је побегао из јасеновачке колоне и неколико месеци, усамљен, скривао се у шуми. Песници из овог села пишу о љубави, страдању, срећи, радости, животу, о свакодневици. Они припадају различитим генерацијама, занимањима и друштвеним слојевима. Њихова литерарна даровитост је велика, без обзира на то да ли се баве пољопривредом, обрађују земљу, раде у фабрикама или су универзитетски професори и научници.

Заједничко песничко врело за њих су цветне њиве, козарски пропланци и столетне шуме, бистре речице које с камена на камен вековима жуборе. Бурна и трагична прошлост, крвава борба за слободу против окупатора такође су мотив за песнике из Јеловца, појашњава Младен Продан, председник Завичајног друштва „Патрија Јеловац Приједор”, песник и хроничар родног села. Овде је јула 1942. године, у Другом светском рату, пробијен усташко-нацистички обруч којим је била опасана цела Козара. Своју слободу Јеловчани су скупо платили. Убијено је 626 цивила, од којих 267 деце узраста до 15 година. Њихова имена исписана су на спомен-костурници, у засеоку Мацуре, где се 19. јула сваке године обележава Дан сећања. У отаџбинском рату, од 1991. до 1995. године, погинуло је 20 младића из Горњег Јеловца. Историја, ратови, стална борба за слободу али и љубав према отаџбини, према своме српском роду, планини Козари, одувек инспиришу Јеловчане да пишу песме, приповетке и романе.

Аутори и њихова дела

Рајко Мудринић објавио је књигу „Вама под Козаром” у тиражу од 11.000 примерака. Бавио се пољопривредом и до смрти живео у Јеловцу. Саван Зорић био је грађевински радник и ковач. Говорио је и писао у десетерцу, шаљиво описујући догодовштине у селу. Милан Јајчанин био је курир у Козарској офанзиви. Милан Трубарац живео је у Енглеској а писао на српском. Објавио збирку песама „Глас љубави из туђине”, те 200 песама у 38 британских антологија поезије. Милан Стојановић је завршио Војну академију у Београду а постдипломски студиј политичких наука у Загребу. Аутор је монографије „Ој Јеловац” и романа „Осуђена лоза”. Невена Пилиповић Марин завршила је мастер студије фармације на Универзитету у Бањалуци. Објавила је збирку песама „На крилима ветра” 2010. године. Рајко Срдић завршио је студије медицине. Објавио је две збирке народне и уметничке поезије, као и десетине снимака кнежопољских народних песама, са изворном групом „Чаројице”. Објавио је такође зборник кнежопољских народних песама „Стара кућа”.

Има и певача, сликара и вајара

Осим песника, из Горњег Јеловца потичу и други уметници. Младен Продан Млађо је оперски певач у Народном позоришту у Београду. Етно-певачи су Милорад Мићо Кнежевић, Сања Кнежевић Зорић и Дуле Ћиверица. Ања Продан изводи песме популарне и народне музике. Сликарством се баве Милорад Вила, Сања Продан, Невенка Алексић Аљетић и Љиљана Продан. Вајари су Милорад Вила и Душко Тубин.