Фестивал по мери гледаоца

Беше му, одјекује Врањем од давнина. Много тога нестаје и ишчезава у Врању, и другде, али се „Борини позоришни дани” држе, и ове године су недавно одржани 28. пут. Врању, Александровцу Жупском, на пример, као и већини градова и варошица јужно од Јагодине, недостају материјална, и друга средства, да би се, у овим срединама, развијао богатији културни, уметнички, цивилизацијски живот. Нови ресорни министар је на отварању овогодишњих „Бориних позоришних дана” најавио већа улагања у ове делове Србије где живот, онај насушни, културни и уметнички, сиромашан, оскудан, тешко да се без помоћи и разумевања „нове културне политике”, може унапредити, обогатити.

Отуда је свака манифестација, позоришна, филмска, музичка, књижевна у овим општинама од посебног значаја. За похвалу су позоришни фестивали у Јагодини, „Дани комедије”, као и „Борини позоришни дани” у Врању који се, упркос „тешким временима”, благодарећи упорности и умешности позоришних људи са успехом одржавају деценијама и све су више заштитни знаци ових градова чија лица мењају. Дугогодишњи управник, глумац, редитељ у позоришту „Бора Станковић”, Раде Радивојевић, скромним средствима општине, Министарства културе и спонзора, организује „Борине позоришне дане”. То су, одиста, лепи дани за Врањанце и њихове суседе, готово једина прилика када у својој средини, у свом невеликом, али сређеном театру могу да виде представе других српских позоришта, из Београда, Новог Сада, Крушевца, Зрењанина, Сомбора, Крагујевца, Лесковца, Зајечара, Ниша, Шапца. То је и прилика да глумци из Врања сравне и упореде оно што сами знају и умеју, што стварају и играју, са представама у развијенијим и богатијим позоришним срединама. Иако улазнице, особито за представе београдских позоришта, за социјалне и финансијске прилике људи у овом крају, нису јефтине, позоришна дворана театра „Бора Станковић” је сваке вечери препуна, испуњена, пре свега, младим људима.

Ове године селектор Раде Радивојевић сачинио је, као и обично, уосталом, репертоар примерен врањској публици коју у душу познаје. Комедије лакшег типа, мелодрама, домаћа драма, нове ратне, и не само ратне стварности, и по правилу, једно дело Боре Станковића или неког другог класика. Ове године је то био истраживачки рад Небојше Дугалића као редитеља са „Павиљоном бр. 6” Антона Павловича Чехова. Реч је, претежно, о представама са мање лица, лако покретним, са познатијим глумачким именима, о представама које настају у мањим позориштима и сценама, у „Позоришту Славија”, „Фави театру”, о мањим пројектима „Звездара театра”, Народног позоришта, Атељеа 212, Београдског драмског позоришта и других.

Сваке године селектор увршћује у репертоар „Бориних позоришних дана” бар једну ансамбл представу са високим уметничким претензијама и признањима. Ове године је то била вишеструко награђивана представа Београдског драмског позоришта „Ћеиф” Мирзе Фехимовића, у режији Егона Савина, коју је стручни жири, и на овом фестивалу, прогласио за најбољу. Крваву причу из наше нове, сурове, личне и историјске стварности, Егон Савин је театрализовао, емотивно и идеолошки, економично, у деликатној позоришној и политичкој равнотежи, скривено, веродостојно, драматично, и са дозом хумора који живот и театар брани, са неуништивом вољом и надом за животом у људскости, изван мржње, верских, националних и политичких предрасуда. Са мислима и очима изван сваког зла, рекао би Дис.

Поред Милана – Ланета Гутовића као двоструко награђеног глумца, комичара високог реда који је, одиста, шармирао Врањанце, тиму најбољих глумаца ваља придружити Душанку Стојановић, Љубомира Бандовића, Радмилу Томовић, Небојшу Љубишића, Слободана Ћустића из представе „Ћеиф”, затим Вању Ејдус као Дору у представи Народног позоришта из Београда „Сексуалне неурозе наших родитеља”, у режији Тање Мандић-Ригонат; Радослава Радивојевића код Рагина у „Павиљону бр. 6.” у извођењу театра „Бора Станковић” из Врања, у режији Небојше Дугалића; Драгана Марјановића као Кнеза у представи Народног позоришта из Лесковца „Павиљони” Милене Марковић, у режији Владимира Лазића; Радмилу Ђорђевић у улози Марије Калић у представи позоришта „Бора Станковић” „Сузе су О. К.” Мирјане Бобић-Мојсиловић, у режији Ане Радивојевић-Здравковић. Међу млађим глумцима запаженији су били Вук Салетовић, кога је Комерцијална банка наградила као најбољег младог глумца, затим Бојана Тушек, Драган Маринковић, Бојан Вељовић, Никола Пантовић, Милан Васић, Бојан Јовановић.

Широка, осетљива, па дирљива, нарцисоидна, унижена и увређена уметничка душа која проговара из заводљиве мелодраме „Сузе су О. К.” Мирјане Бобић-Мојсиловић, духовито је, са хуморним дигресијама и дорадама, брањена и проказивана у представи театра „Бора Станковић”, у режији Ане Радивојевић-Здравковић. У контрасту са комичким импровизацијама у којима се глумци театра „Бора Станковић” сасвим добро сналазе, драмско зрно мелодраме, са успехом и уверљивошћу су заступали и бранили Радмила Ђорђевић као Клара и остарели, проказани песник Виктор Новак, у тумачењу Драгана Станковића. У част награђених, Александра Манасијевић и Драган Живковић играли су „Танге”, еротску комедију на врањански начин, и како овај жанр замишља врцави Србољуб Аритоновић. Опседнута глумом, још увек млада и младалачки неодољива, занесена и даровита, Александра Манасијевић је све ближа остварењу свог одлучног сна: бити глумица, бити звезда!

Фестивал по мери гледалишта; фестивал какав завређују и други градови и вароши централне и јужне Србије.