Ослобађајућа прича једне жене

За оне који су упознати са радом аустралијско-америчке глумице Никол Кидман – добитнице „Оскара” за улогу у филму „Сати” и чак шест „Златних глобуса” међу којима је и онај за улогу у „Мулен ружу” – знају да концепт страха и стрепње само лаику изгледа изненађујући за жену која константно хода по високо разапетој жици у својим филмским изборима.

Каријеру је започела још као петнаестогодишњакиња улогом у аустралијској серији, потом и у филмовима, а светску препознатљивост стекла је 1990. улогом у филму „Дани грома” после чега су се низали и блокбастери – „Аустралија”, „Тамо далеко”, „Хладна планина”, „Мулен руж”, „Сати”, „Миротворац”, „Преводилац”, „Девет”, „Зечја рупа” и многи други, Никол Кидман је отишла корак даље у свом последњем филму – еротском трилеру „Бејбигерл” Халине Реијн за који је освојила „Пехар Волпи” за најбољу глумицу 81. Венецијанског фестивала и номинацију за „Златни глобус” (а сигурно ће и за „Оскара”). Сада  је педесетседмогодишња, и даље прелепа глумица и велики хуманитарац, повећала тај свој глумачки фактор ризика играјући Роми, моћну технолошку извршну директорку која гаји потиснуту жељу у вези са својим односом према сексу. Када млади приправник Семјуел (Харис Дикинсон) уђе у њен професионални живот, првобитне силе њене тајне прете да јој покваре посао, као и њен однос са оданим супругом (Антонио Бандерас) и њихове две кћерке...

Филм „Бејбигерл” ће у редовно биоскопско приказивање у Србији ући од 16. јануара, а љубазношћу продуцената филма и пољског дистрибутера који покрива и нашу територију, Никол Кидман је пристала на ексклузивни интервју за „Политику” преко платформе „Зум”.

Посебан догађај недавно у Маракешу представљало је уручење „Златне звезде” Шону Пену за свеукупну каријеру када је приказан и инсерт из филма „Преводилац” у којем сте играли заједно. Како се сећате тога?

Диван је Маракеш фестивал и управо сте ме подсетили колико сам очајнички желела да радим са Шоном, јер су он и још двојица највећи глумци своје генерације. Мислим да не постоји нико као Шон Пен, и глумац и редитељ и човек великог интегритета и талента. Било ми је стало до те улоге са њим у „Преводиоцу” и Сидни Полак и ја били смо срећни што је пристао и што смо могли да играмо заједно у том филму.

Још приликом септембарског сусрета у венецијанском „Чипријанију” рекла сам вам да сматрам да сте веома храбри што сте прихватили улогу у „Бејбигерл”, јер није лако играти још сексипилну средовечну успешну жену. Какав је био ваш први утисак када сте прочитали сценарио?

Свидео ми се чим сам га прочитала. Свидела ми се улога Роми и цела та прича око ње,  помислила сам да је релевантна и модерна. Сматрала сам да је Халинина (Реијн) способност да одабере жанр еротског трилера и да га овако изокрене у нешто што је и даље веома забавно, али суштинско и ново, веома убедљива. Када сам пристала, знала сам да треба да имам много живаца и петље да испуним и изгурам целу улогу, али било је тако лепо радити са женом која је такође глумица, па постала и редитељ и писац, јер она има велико разумевање за глумце. А када сте жена, на неки начин приказујете и сировост и оно због чега сте рањиви или од чега стрепите. Међутим, Халина као редитељка ми је увек говорила: „Желим да се осећаш сигурно и заштићено, али наставићу да померам границе и мислим да ти можеш да их помераш заједно са мном”, Разумела сам је и било је веома узбудљиво.

Халина је схватила да данас женама није лако живети у сагласју са стварношћу – морају да се боре, да буду и даље младолике и привлачне и да раде свој посао врхунски. Имате ли ви такав проблем и како се уклапате у сопствену стварност?

Боже мој! Јесте ли гледали филм „Супстанца” који тако добро описује шта све жене раде свом лицу и телу да би остале што дуже младолике? Знам да јесте и да онда разумете шта хоћу да кажем. Била сам толико заокупљена улогом, покушавала да допринесем и разумем ствари, јер је све што је написала било лепо конструисано. Пуно тога смо вежбали, јер су многе сцене биле веома дугачке, и било је потребно да разумем и ту промену моћи у вези са мојим ликом у чији живот улази приправник у фирми. Ја не водим никакву компанију и штошта о томе нисам знала, као ни шта  приправник мора да ради тако да ми је и то било објашњено. Дакле, младић је дошао у Ромину компанију као приправник, али је онда зграбио моћ од ње као жене, и било је тако фасцинантно. Очигледно је Халина проучавала овакву врсту филмова, јер је играла у „Инстинкту” и „Црној књизи” Пола Верховена, радила у позоришту играјући класике као што су „Галеб” и „Хеда Габлер”, тако да је њена способност да структурира женску протагонисткињу која има све и на крају буде исцрпљена али не и уништена – утемељена на њеном радно-уметничком искуству.

Имали сте у њу поверења и у деликатним, еротским сценама?

Да, толико доброг има у начину на који је конструисала овај филм да сам желела да будем  Халинин глас и део њене визије, те сам упијала као сунђер оно што она мисли или ми говори. Подучавала ме је или водила, а ја сам се томе препуштала и стицала самопоуздање. Веома је тешко ући у овакву улогу и само рећи: „О мој Боже, хоћу ли бити секси у њој?” Ништа од тога. Реч је о истини, рањивости, отворености и о томе шта ти портретишеш и шта приказујеш овде.

Како се изражавати када говоримо о пожуди и сексу?

Реч је о вашим унутрашњим мислима. Реч је о тајнама, браку, истини, моћи, пристанку. Дакле, језик за секс тако је компликован и у стварном животу. Ово је прича једне жене и, надам се, веома ослобађајућа. То је испричала жена кроз свој поглед и то је оно што ју је за мене учинило тако јединственом.

Халина Реијн је са „Бејбигерл” преокренула еротски трилер, у њему жена више није жртва или само предмет сексуалне жеље?

Да, али то не значи да ово није и филм о мушкости. Овде је реч о женствености, мушкости, моћи, контроли, сексуалности и мислим да у сржи свега тога лежи питање да ли могу да волим себе у свим својим различитим слојевима? И надам се да ће то функционисати као почаст самољубљу и ослобођењу.

И ваша улога у „Широм затворених очију” Стенлија Кјубрика била је провокативна, али ова у „Бејбигерл” нуди и неку неистражену динамику на платну?

Увек сам као глумица била у потрази, трудила се да идем где нисам била и питала се шта могу да истражим као људско биће. А ово је област у којој никада нисам била. Ова улога ме дефинитивно оставља изложеном, рањивом и уплашеном.

Ваш филмски супруг је Антонио Бандерас, да ли сте можда могли да изаберете бољег?

(Смех) Било је бриљантно имати тако доброг супруга и доброг човека, а и даље носити ове конфликтне емоције у себи. Занимљиво је, драматично, није као оно: „О мој Боже остави га, он је зао или он те не воли”. Ништа од тога. Увек је сиво. Није црно-бело, што овај филм чини веома занимљивим.