Историја је кроз Добрљин прошла возом

Специјално за „Политику”

Нови Град – Од Бањалуке, преко Приједора, до Добрљина код Новог Града, на крајњем западу Републике Српске, на раскрсници важних железничких праваца, 23. децембра 1872. године завршена је градња прве пруге у БиХ, дужине 104 километра. Дан касније у ово место под Kозаром стигао је први теретни воз, што је за становништво представљало невиђено чудо технике и технологије.

Након посете Европи, записали су историчари, турски султан Абдул Азиз донео је одлуку о градњи железничке пруге која би Цариград повезивала с Бечом. У пролеће 1871. године започела је изградња пруге од Добрљина до Бањалуке, која представља важан део ове трасе. У априлу 1869. склопљен је концесиони уговор с групом капиталиста које је предводио барон Морис Хирш, за градњу пруге „кроз Бугарску, Румелију и Босну”. У јесен 1871. године, кад су положене шине од Босанског Новог до Приједора, из Сиска су на дереглијама или дрвеним речним пловилима допремљени теретни вагони за превоз шљунка, а у новембру и прве две локомотиве. На прузи је изграђено 13 мостова, од којих су два гвоздена. У Бањалуку је допремљено пет локомотива. Две су израђене у фабрици „Ханомаг” у Хановеру у Немачкој, а три у фабрици „Тубизе” у Белгији.

Свечаност поводом завршетка изградње пруге одржана је 5. јануара наредне, 1873. године, а железничка линија за путнике успостављена је 17. јануара. Цене карата биле су неприхватљиве за обичан народ.

Од данашњег Новог Града до Бањалуке карта је коштала 90 гроша у првом разреду или 44 у трећем. Поређења ради, цена воловских кола била је око 40 гроша. За једну карту у трећем разреду могле су се купити четири овце, а за карту у првом разреду цело стадо. Десет година касније ова деоница спојена је са западноевропским железницама.

Овде је 1892. године изграђена и пилана, у то време највећа на Балкану. Исте године у Добрљину је изграђена термоелектрана, снабдевана угљем из рудника Љешљани, подсећа Милан Вуковић из Добрљина, вишегодишњи одборник у Скупштини општине Нови Град. Економски развој утемељен је на транспорту робе железничким саобраћајем. Ипак, све то није било дугог века. Саобраћај на прузи Бањалука–Добрљин обустављен је 14. новембра 1875. године због недовољног броја путника и робе. У међувремену, траса је оштећена те је нова држава, Аустроугарска монархија, која је после Берлинског конгреса 1878. године преузела управу над БиХ, била принуђена да модернизује пругу и поново је стави у функцију. Тако је саобраћај од Бањалуке до Приједора у новој државној управи успостављен 1. децембра 1878, а до Добрљина 24. марта 1879. године. Тек доласком Аустроугарске и касније, пруга је доживела процват, нарочито спајањем са Сиском и Добојем. У то време добила је назив „Царска и краљевска војна железница Бања Лука – Добрљин”. Осим за потребе војске, била је доступна и цивилном становништву. Тада су изграђене и нове станичне зграде, као и магацини и магацинске рампе за утовар и истовар робе.

Назив места Добрљин доводи се у везу са железничким раскршћем. Мештанин Душко Зец подсећа да се некада говорило како се одавде пругом може стићи до Берлина. Тако је првобитна именица Доберлин преиначена у данашњи Добрљин.

У овом месту, где су многе линије прекинуте након последњег рата, у функцији је станица у саставу Железница Републике Српске. Границе и државе ставиле су непремостиве препреке. Ово је сада последња станица, где се путнички возови заустављају. И враћају. У Европу прелазе само теретни вагони. Из Добрљина постоји неколико линија за Нови Град, Приједор и Бањалуку. Цена карте од Добрљина до Бањалуке у првом разреду износи 17,4 КМ, а у другом 11,6 КМ. За тај износ, за разлику од цене карата на истој релацији пре 152 године, сада се могу купити два килограма овчетине, али живе ваге.

Ратна страдања и поратне наде

Историја Добрљина је веома богата, али и трагична. Ово место први пут се помиње у 13. веку као посед благајских кнезова Бабоњића. Пре Другог светског рата Добрљин је имао парну термоелектрану, индустријске зграде, пошту, амбуланту, школу, спортске терене, као и стамбену зграду за чиновнике. У Другом светском рату убијено је 255 мештана, 173 партизанска борца и 246 малишана узраста до 13 година, док је у време последњег рата погинуло 29 бораца, као и шест цивилних жртава, четворо деце и две жене. У Добрљину су 1948. године живела 2.492 становника, а према попису из 2013. године евидентирано је 858 житеља. Њихов број, према проценама у месној заједници Добрљин, благо је порастао достигавши хиљаду.