Мали робови шију за "Геп"

Према извештајима агенција
Њу Делхи, Лондон – "Гепова" дечја блуза са перлицама, наручена да стигне за сезону предбожићне куповине, неће се појавити ни у једној од 3.000 продавница овог великог америчког малопродајног ланца. Одлука је донета после писања британског "Обзервера" прошлог викенда да су перлице на поменутим блузама пришивала деца у Индији млађа од 10 година у крајње робовским условима, противно индијском закону и нормама саме компаније, која је после сличне афере пре три године упорно настојала да поправи свој морални имиџ.

Индијске власти су реаговале тек јуче. Полиција је упала у мемљиви подрум у делхијској четврти Шапур Џат и "ослободила" петнаестак дечака, међу којима је било и осмогодишњака. Радионица са малолетним робовима о којој је писао "Обзервер", смештена у истом крају, већ је била затворена.

Деца су одведена у полицију, а када им влада исплати једнократну помоћ од око 500 долара која им по закону следује да се не би вратила на посао, биће враћена породицама у сиромашним државама Бихар и Западни Бенгал.

Човек који их је одатле довео, обећавајући велику зараду, није се скривао од полиције, већ је гостујући на локалним станицама осуђивао полицијску акцију. Родитељи су му поверили ту децу "да их научи да раде како би имали шта да једу", рекао је.

Иако "Геп" запошљава 90 инспектора чији је задатак да контролишу да ли добављачи поштују правила компаније, између осталих и оно о "недопустивом запошљавању деце", о овом случају је сазнао из новина.

Један индијски адвокат рекао је за АП да контроле заправо и нема, јер велике компаније ангажују локалне добављаче и "после све забораве". Обузети жељом за брзим профитом, добављачи даље склапају подуговоре са малим, често илегалним радионицама, у које инспектори великих фирми не залазе.

Док за сличне послове одрасли добијају између 110 и 150 долара месечно, деца раде за мизерне суме, а врло често и бесплатно уколико су их сиромашни родитељи продали.

Мало ко у индијској влади је хтео да коментарише овај случај. Он је препуштен министру трговине, који је, према извештавању индијских листова, узвратио оптужбама на рачун развијених земаља да пренадувавају причу о дечјем раду.

Рад деце је сурова индијска реалност и за велики број грађана начин преживљавања. Иако је по закону запошљавање млађих од 14 година забрањено у великом броју делатности, укључујући текстилну индустрију, процењује се да 55 (подаци УН) до чак 90 милиона деце чине део радне снаге која остварује 20 одсто годишњег бруто националног производа.

Активисти за дечја права објашњавају да је ово типичан проблем који прати брзи економски раст Индије, јер закони у социјалном сектору никада не прате оне у области либерализације, приватизације и трговине, које се спроводе брзо и ефикасно.

Читаоце на Западу ова прича је можда шокирала, али им је показала мрачну страну глобалне економије. Притиснуте конкуренцијом и захтевима купаца да за мале паре добију квалитет, светске компаније селе производњу у земље јефтине радне снаге. Међутим, ако буду процениле да је штета од етикете натопљене дечјим знојем већа од онога што на тај начин уштеде – можда ће се повући.

То, нажалост, не значи да ће индијској деци бити боље, свесни су чак и најватренији заговорници дечјих права.
Ј. К.

--------------------------------------------------------------------------

Отмичари или доброчинитељи

Према извештајима агенција
Нџамена, Париз – Група од 16 Европљана, међу којима је девет француских држављана и седам Шпанаца, ухапшена је на западу Чада у близини границе са Суданом, под оптужбом да су покушали да киднапују 103 афричка детета и продају их у Француској. На аеродрому код градића Адре, полиција Чада је у последњем моменту успела да спречи одвођење деце, без икаквих докумената, старости између једне и девет година.Шест припадника француске невладине организације "Зоев ковчег", три галска новинара и седам припадника авио-посаде шпанске националности одведени су у затвор у градићу Абеше, док је белгијски пилот задржан у притвору.

Председник Чада пуковник Идрис Деби затражио је од истражних органа у Абешеу да утврде да ли су отмичари покушали да узму децу "да би их убили и продали њихове органе", или су "педофили који се крију под маском невладине организације". По законима Чада, уколико се утврди да су ухапшени Европљани криви за отмицу и превару, следује им робија од пет до 20 година.

Француски председник Николас Саркози осудио је "илегалну и неприхватљиву" операцију представника сумњиве невладине организације. Француски амбасадор у Чаду Бруно Фушер упозорио је ухапшене сународнике да ће "за своја дела одговарати пред властима Чада". Званични Мадрид је истовремено осудио хапшење шпанске посаде, одбацујући оптужбу да су били саучесници у покушају отмице деце.

Средином пролећа невладина организација "Зоев ковчег" објавила је у Француској да намерава да пребаци 10.000 сиротих суданских малишана избеглица у Чаду у Француску "где би их прихватиле милосрдне породице". Од априла француска полиција је у више наврата испитивала Ерика Бретоа, оснивача "Зоевог ковчега". Очевици у Чаду тврде да је "Зоев ковчег" у неколико наврата летос већ пребацивао малишане из Чада у Француску. Пред француском полицијом Брето је тврдио да званични Париз није забранио мисију "Зоевог ковчега" и да су у авионе убацивали само суданску сирочад. Представници Уницефа у Чаду оштро су негирали све наводе ухапшених француских "добротвора".

Деца која су заустављена на самом улазу у авион махом су пореклом из Чада, а не из прихватних логора суданских избеглица. Уницеф је сву децу збринуо, а истрага је утврдила да је око 300 француских породица већ платило "Зоевом ковчегу" по 2400 евра за свако доведено афричко дете.
Т. В.