Кинескиње у мањини са осмехом

КИНЕСКИ КОНТРАСТИ
Кини прети нова опасност, у виду изузетно велике неравнотеже полова, због чега би ускоро могло да се деси да милиони мушкараца остану самци јер неће моћи да нађу себи жену. У најмногољуднијој земљи света, наиме, данас на сваких 100 девојчица рађа се 117 дечака, објавила је ових дана Синхуа.

Стручњаци сматрају да је то последица политике којом се дозвољава само једно дете по породици. Ако би се та тенденција наставила, до 2020. године у Кини би било најмање 40 милиона мушкараца који себи не би могли да пронађу животне сапутнице.

То представља озбиљан национални проблем за „здрав и хармоничан раст популације” и проузроковаће, по оцени кинеских званичника, „социјалне проблеме и девијације, као што су фиктивна венчања, отмице жена, проституција...”

Кина, која званично има 1,3 милијарде становника, што чини петину светске популације, крајем седамдесетих година прошлог века усвојила је закон којим је брачним паровима у градовима дозвољено да имају једно, а на селу двоје деце.

Како су мушка деца пожељнија као наследници породичног имена, често се дешава да се кинески парови одлуче на абортус када сазнају да ће добити ћерку. Тако је кинеска политика рађања једног детета створила и генерацију јединаца која данас броји деведесет милиона.

С једне стране, кинеска влада рачуна да је политика једног детета спречила најмање 400 милиона рађања – што је једнако укупном броју становника САД и Мексика – и тако допринела брзом економском развоју.

Кина је, захваљујући томе што је прираштај становништва ускладила са материјалним могућностима земље, извукла из сиромаштва најмање 230 милиона људи. С друге стране, ригидни државни пропис, којим се ограничава право на пород, представља и драконску казну кинеском народу који обожава децу.

Висина казне за рађање другог детета углавном зависи од строгости локалних власти и социјалног положаја прекршилаца. Креће се између 50.000 јуана (6.200 долара) и 200.000 јуана (24.800 долара), што је рекорд прошле године наплаћен једном богаташу из јужне провинције Гуангдонг.

Досад, додуше, није било званичног објашњења шта се догађа са брачним паровима који неће или не могу да плате глобу. Нити могу у затвор, нити им могу узети дете. А и друштвени прекор мора имати неку границу.

Власти ипак не одустају од закона о ограниченом броју деце и уводе разне непопуларне мере попут забране лекарима да у току трудноће родитељима открију пол детета.

Владина комисија за становништво и планирање породице открила је својевремено да се „политике једног детета” придржава заправо само 37 одсто брачних парова и да је у 19 (од 29) провинција сељацима дозвољено и друго дете.

Од 1949. године, када је у Кини било пола милијарде људи, стопа рађања је претрпела низ оштрих скокова и падова, што је резултирало неадекватном старосном структуром. Демографски заокрет од многочланих породица, под строгим патријархом, у трочлане породице, окренуте само једном детету, имаће забрињавајући ефекат на кинеско друштво, слажу се стручњаци.

Негативна последица кинеског закона о планирању породице, сем изузетне диспропорције полова, биће и старење друштва, што ће додатно оптеретити пензионе и здравствене фондове.

Демографи уочавају да ће половином овог века 25 одсто популације Кине бити старије од 65 година, што ће довести до наглог смањења привредно активног становништва. Економисте управо то највише забрињава.

Изгледа чудно да Кина која последњих година бележи најбржи привредни раст у свету захваљујући, поред осталог, готово неисцрпном резервоару вредне и јефтине радне снаге, може већ идуће деценије да се суочи са дубоком кризом на тржишту рада.

Кинески производи би због тога могли постати скупљи на светском тржишту, а примат Кине може озбиљно угрозити и Индија, која има знатно млађу популацију.

Ако се овакав тренд настави, питање је колико су реалне процене да ће економски џин Кина половином овог века, у пуном галопу, да сустигне и престигне засад неприкосновене Сједињене Државе – што је природна, иако никад јавно исказана, жеља Кинеза.

-----------------------------------------------------------

Пуна кућа

На Земљи данас живи 6,7 милијарди људи, али ће до 2050. године живети 9,2 милијарде, углавном због пораста становништва у земљама у развоју, саопштио је ових дана Фонд УН за област становништва.

По оцени експерата Фонда, најнасељенија земља планете и даље је Кина. За њом следе Индија са милијарду и двеста хиљада и САД са 309 милиона становника. Рачуна се да ће 2045. године у Кини живети 1,6 милијарди људи.