Данас је Ћириловдан
Српска православна црква данас прославља Светог Кирила Словенског. Са својим братом Методијем овај светитељ сматра се оснивачем словенске писмености. Ћириловдан свечари узимају и за крсну славу. Такође, данас се слави и Преподобни Аксентије.
Два брата Константин и Михаил рођени су у Солуну и македонског су порекла. Њихов отац Лав био је високи византијски војни заповедник. Мајка Марија је била словенског порекла. Лав је преминуо када је Ћирило (Константин, Кирил, Кирило) имао 14 година и министар Теоктистос, који је био логотет поште, постао је старатељ браћи.
Најранију младост провели су у Солуну, у то време био окруженом Словенима. Методије је постао управник једне архонтије у источној Македонији, а Ћирило, који је одрастао на царском двору, након завршених филозофских и теолошких студија, био је постављен за библиотекара Аја Софије у Цариграду и учитеља филозофије на цариградској високој школи. Године 851. постао је члан византијског посланства арапском калифу у Самари да би са арапским теолозима расправљао о принципу Свете Тројице и да би побољшао односе између абасидског калифата и Византије.
Мисије код Словена
У доба политичких и црквених трзавица, 856. Методије се повукао у манастир на планину Улдаг, звану мизијски Олимп у Малој Азији. Мало касније је за њим дошао и Ћирило. По налогу византијског цара Михаила Трећег и Патријарха Константинопоља Фотија, 860. браћа су отишла као мисионари међу турско-татарске Хазаре у јужној Русији да би спречили ширење јудаизма. Ова мисионарска мисија је била неуспешна, али две године касније ангажовани су за нову мисију код Словена. Посланство моравског кнеза Растислава затражило је од цара Михаила епископа и свештенике који ће проповедати на старословенском језику хришћанску веру.
На сајту СПЦ стоји:
“Цар Михаило се посаветова са патријархом и целим свештеним сабором, па позва на сабор блаженог Константина. Ту му цар саопшти жељу Словена и рече: Философе, ја знам да си ти слабуњав, али је неопходно да ти идеш тамо, пошто нико не може тај посао свршити боље од тебе. - Философ одговори: Иако сам телом болешљив и болестан, ипак ћу с радошћу поћи тамо, ако они само имају писмена у свом језику. - Цар на то рече: Дед мој и отац мој и многи други тражили су, али их нису нашли; како их онда ја могу наћи? - Философ упита: У том случају, како ћу им проповедати? То је исто као беседу записивати по води. Осим тога, ако ме Словени рђаво схвате, могу ме још прогласити за јеретика. - На то цар заједно са својим ујаком Вардом овако рече философу: Ако зажелиш, Бог ће ти дати што иштеш, јер Он даје свима који с вером ишту од Њега и отвара онима који куцају.
Изишавши од цара, Константин исприча све брату своме Методију и неким ученицима својим. По своме обичају Константин пре свега поче од молитве, па онда наложи на себе четрдесетодневни пост. За кратко време Бог који чује молитве слугу својих, испуни оно за што је Константин молио. Помогнут благодаћу Светога Духа, Константин измисли словенску азбуку која има тридесет и осам слова. Затим приступи превођењу грчких свештених књига на словенски језик. У томе му помагаше блажени Методије и ученици. Превођење свештених књига би почето са светим Еванђељем по Јовану. Искони бје Слово, и Слово бје к Богу, и Бог бје Слово, беху прве речи преведене на словенски језик. Свој превод света браћа поднесоше на расмотрење цару, патријарху и целом духовном сабору. Сви се они томе обрадоваше и прославише Бога за указану милост.”
Ученици и Ћирилова смрт
Успех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазвали су реакцију противника и почела је борба против словенских мисионара, а главни аргумент била је тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима се могу вршити верски обреди: хебрејски, грчки и латински.
Након трогодишњег боравка у Моравској, браћа су пошла на пут како би епископ замонашио Методија и нове словенске свештенике. Дошавши у Панонију, неко време су се задржали на двору кнеза Коцеља како би га упознали са својим радом на словенском преводу црквених књизи. Стекавши и ту много ученика, пошли су у Венецију, а одатле у Рим, где се Ћирило разболео и убрзо умро. Сахрањен је у цркви Светог Климента. Његове мошти се налазе у бетонском саркофагу у крипти цркве и место су ходочашћа многих Словена.
Методије се вратио у Моравску и до смрти се трудио да утврди веру Христову међу Словенима. По његовој смрти 885. године, ученици његови, петочисленици, са Светим Климентом као епископом на челу, прешли су Дунав и спустили се на југ, где из су Охрида продужили међу Словенима посао који су Ћирило и Методије започели на северу.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
