Колико нас коштају политичари

Највећи губитник у години буџетске штедње биће парламент. Али не посланици, већ скупштински службеници. Буџет Скупштине Србије у идућој години биће упола мањи од овогодишњег – скресан је са четири на две милијарде динара. Фонд за народне изабранике биће већи за 1,5 одсто, али ће стручне службе добити тек трећину суме која им је припадала у 2008. Уместо готово три милијарде, наредне године мораће да се покрију са 962 милиона динара. А ставка за награде запосленима и остале посебне расходе сведена је са 1,5 милијарди на само 34 милиона динара.

Кад би се судило само по процентима повећања, највећи добитници били би кабинети потпредседника владе Ивице Дачића и Јована Кркобабића, којима ће на располагању бити 4,1 одсто, односно 4,8 више новца него у овој години. Међутим, истине ради, не треба заборавити ни чињеницу да су они новајлије у влади и да су новац трошили тек од средине ове године.

Кад се све сабере, не рачунајући инфлацију, и премијеров и потпредседнички кабинети добили су више него што им је намењено у овој години, сем кабинета потпредседника за европске интеграције Божидара Ђелића. Њему је са смањењем надлежности (под његовом ингеренцијом до средине године била је и координација економских министарстава) смањен и буџет за готово 30 одсто. Истина, потпредседници не могу да се жале, јер су сви листом добили више од премијера. Премијеру у 2009. години следује 61,5 милијарди динара, Дачићу – 71,9, Ђелићу – 67, Динкићу – 59, а Кркобабићу – 50,7 милијарди динара.

Посматрано појединачно по министарствима, највише буџетског новца и ове године биће под капом министарке финансија Диане Драгутиновић. Предложени буџет Министарства финансија, са свим управама, биће 301,6 милијарди динара, односно 18 одсто већи него ове године.

Други по величини је буџет Министарства просвете – 108 милијарди динара, само за проценат и по већи од овогодишњег, у који улази и фонд за зараде просветара који плату примају из буџета. Просвету следи Министарство рада и социјалне политике са 87,5 милијарди, што је око пет одсто више него ове године. За толико је номинално већи и буџет за одбрану, који износи 70,2 милијарде.

Министарство унутрашњих послова би могло да рачуна на 1,6 одсто више буџетског новца него у 2008. години, односно на 43 милијарде динара, али ће зато Безбедносно-информативна агенција која се води као посебан буџетски корисник добити повишицу од 4,2 одсто, па ће годину почети са фондом од 3,5 милијарди динара.

Министарство правде ће имати за десетину мањи фонд за покриће трошкова и обавеза – укупно скоро шест милијарди динара. Ваља напоменути да у наведену суму није урачунат новац који држава издваја за правосудне органе, судове и тужилаштва, укупно 16,7 милијарди динара, односно 3,7 одсто мање него у овој години.

Министарству пољопривреде намењено је за четвртину мање новца него у 2008, а Министарство економије и регионалног развоја добило је готово за трећину већи фонд. Тако ће министар Драгин располагати са укупно 20,5 милијарди, а министар Динкић са 43,9 милијарди динара. За 37 одсто повећан је буџет Министарства за људска и мањинска права – на 366,5 милиона динара.

Ипак, највећи добитник у 2009. биће Министарство за државну управу и локалну самоуправу које ће газдовати 4,3 пута већом сумом од оне која му је била на располагању у 2008. Са 323,5 милиона динара буџет за пројекте тог министарства увећан је на готово 1,4 милијарде динара.

Између 20 и 30 одсто смањени су, рецимо, издаци Министарства рударства и енергетике, Министарства за инфраструктуру и Министарства вера.

На процентуално највеће смањење трошкова пристали су Министарство телекомуникација и информатичког друштва (чији ће буџет за наредну годину бити тек 62,2 одсто овогодишњег, уместо 535 – 333 милиона динара), као и Министарство за Косово и Метохију чији су издаци сведени на 64,4 одсто одобрених за 2008, са 6,1 на 3,9 милијарди динара.

Министарство наукеи технолошког развоја добило је 3,5 одсто више, односно укупно 8,9 милијарди, а Министарство за национални инвестициони план 21,5 процената већи фонд од овогодишњег – толико пута помињане 12,2 милијарде динара.

(/slika2)