Сасвим природно – звезда

Било је то забавних, разгаљујућих пола сата, проведених сасвим природно, опуштено... Видели су се неки лепи предели, чули неки занимљиви људи... Сазнало се да се језерска сомина може намамити на удицу једрим црвеним парадајзом, а шумска лисица припитомити редовним оброцима од свеже рибе... Показало се како предузимљиви могу бити и домаћини и гости, па да се очас оживи деценијама затворена стара сеоска кафана „Солун”, како се могу удружити староседеоци и придошлице, па да се сложно, као мештани, лате и посла и разоноде.

Све то приуштио је гледаоцима својом причом о Власини и Власинцима репортер, путописац, риболовац Јован Мемедовић у најновијем издању серијала „Сасвим природно”. Као и иначе – и овог пута не само сценариста и редитељ него и „глумац”, са неколико ефектних крупних планова, равноправан учесник збивања, покретач радње, онај који пита али и онај који приповеда, онај који истражује и открива природу и онај који преноси митове и легенде о њој...

Један спортски новинар, повучен без сумње личним афинитетима, упустио се у потрагу за узбудљивим риболовачким причама, а потом још даље, ка крајевима и народима где се крију интересантни природни феномени и још интересантнија народна тумачења и веровања. Али, нису то увек и само егзотична места, већ и нешто сасвим надомак, локално, а непознато. Пресудан је став „водича” и „наратора”, начин на који приступа лицима, крајолицима, стварима, појавама... Уз њега онда радо иду и они које лов и риболов заправо не занимају, који у себи немају авантуристичког духа, које не привлаче врлетне стазе и богазе... Вешт да сопственом радозналошћу зарази гледаоце, да на њих пренесе драж упознавања, дајући шармантан оквир свему чиме се бави, склон да се нашали, духовит таман колико доликује типу емисије која за основу има неспорну документарност – један спортски новинар храбро се отиснуо у нови ТВ жанр. Са тог поља жњели су и славни новинари старе гарде, а можда није случајно што је дело за ТВ историју, управо репортерско-путописним серијалом „Караван”, направио Милан Ковачевић, на почетку каријере управо спортски новинар.

Другачије у односу на овог доајена и класика, брже, разиграније, ослобођеније, с више импровизације Јован Мемедовић сад исписује једно ново поглавље у РТС-у настављајући традицију савременим средствима. У форми која делује помало необавезно, постиже сличан учинак сведочења о земљи и њеним становницима, о видовима живота који се теже пробијају до екрана.

Мемедовић доказује колико су изразите ауторске личности неопходне телевизији, и може се приметити да његова матична кућа то признаје и, уз Жику Николића, сматра га својом једином правом мушком „ТВ звездом”. Такве индивидуалности се рађају (или изграђују) ретко, уз велики ризик да у креацији „личног стила” промаше, подбаце, претерају, остану неубедљиви, постану одбојни, испадну смешни...

Сасвим природно, Мемедовић је све те замке избегао. И постао миљеник публике.