Ружне језичке кованице
(Новица Коцић)
Уторак, 01.04.2025. у 15:12
Неки Срби, изгледа, нису задовољни постојећим фондом речи српскога језика, па настоје да га обогате измишљајући и кујући нове, често веома ружне именице и глаголе које би требало што пре заборавити. То се често и догоди, нажалост не увек. Тако је и с веома омиљеном именицом отпризнавање и глаголом отпризнавати.
Не знам ко ју је први изговорио или написао у Србији (вероватно неки политичар или новинар), али ми изгледа да је се нећемо лако ослободити, јер више уопште није модерно да се тај догађај опише као „повлачење признања, одустајање од признања” или неким сличним изразом. А то, опет, доводи до закључка, да нам је језик постао „богатији” за још једну ружну именицу и глагол и да то никоме не смета.
Војислав М. Станојчић,
Београд,
Подели ову вест
Коментари15
This site is protected by reCAPTCHA and the Google
Privacy Policy and
Terms of Service apply.
Dragan
Добар текст. Има још много других примера. У последње време се многима допада да "сведоче" нечему, уместо да присуствују.
И то је стигло из енглеског језика, Бити сведок је једно, а дати исказ о томе је друго. Само ово друго је сведочење! Како би звучало "сведок сведочи о ономе чему је сведочио". Не може! Сведок сведочи о ономе чему је присуствовао, што је видео, чуо, опазио!
Одговори
|
Препоручујем
22
Nostradamus
Dragi moji Srbi, dzabe trosite vreme na „zastitu srpskog jezika“, jer jezik je ziv i ne moze se ograniciti. Mi imamo situaciju da pola Srbije nije u stanju da pravilno gramaticki, izgovori ili napise prostoprosirenu recenicu, a brinemo se zbog nekih reci „koje nisu nase“. Primer za to je: „Sta ti je tebe“?.
Одговори
|
Препоручујем
7
Земунац
Ваш пример је пример дијалекта, а када би тако гледали онда цео југ не зна све падеже и тако редом по целој Србији. Зато постоји књижевни језик и стандард и он се учи у школама, а то је оно што је запостављено науштрб страних језика. Деца у вртићима уче стране језике, а још нису савладала ни свој матерњи како треба. Потребно је знати књижевни стандард, а то како ћете приватно говорити то нико није могао, нити ће моћи да стандардизује.
Препоручујем
32
харалампије
„Службени гласник" је 03. јуна 2010 године представио Фреквенцијски речник Проф. Ђорђа Костића (1909-1995) у Ректорату Београдског универзитета, који садржи 11 милиона речи. Мало је језика у свету, који се могу похвалити таквим богатством. Крије се чињеница да у санскрту има око 5000 српских речи. Неутемљено се многе те речи подмећу као турцизми. Непознаница је зашто Филолошки факултет у Београду нема катедру за индијске студије или Санскрт и ко то спречава да ширимо видике?
Одговори
|
Препоручујем
14
Коста
@Апас -- Замсилите, од 11 милиона речи у Санскриту, има неких слилжчних српском око 5.000. То је 0,045 %. Имате прегршт и других језика који налазе своје речи у Санскриту, па шта? Каквог то има практичног значења у свакодневом животу српског? Нама није стало ни до речи које су
се користиле пре 150 година а плачемо за речима из петог или шестог века пре наше ере? Свашта.
Препоручујем
0
Апас
Обрнуто је, у српском постоји фонд речи из Санскрта.
----
@Коста добро је да се ви не питате.
Препоручујем
16
Нептун
Uvek treba imati u vidu da je engleski jezik nastajao od 13. veka na dalje kada je ,,pozajmio" preko 60 posto reči iz francuskog. Inače bi ostao leksički mnogo siromašniji od srpskog. Toliko o engleštini koju sada ,,posrbljavaju" neznalice.
Одговори
|
Препоручујем
21
jezik engleza
Francuske reci u Engleskom nisu "pozajmljene" vec su "dosle" sa Normanima koji su kao osvajaci dosli iz Francuske. Tokom direktne vladavine Normana plemstvo je govorilo francuski a narod nastavio da govori svoj anglosaksonski. Kako su se se Normani utapali u anglosaksonsku populaciju tako se "stapali" i njihovi jezici od cega je nastao moderni engleski. Zbog toga se danas u Engleskom imaju za mnoge pojmove dve razlicite reci npr jedna koja je francuskog porekla i druga izvorna anglosaksonska.
Препоручујем
13
Jovan
Treba se boriti protiv nakaradnih i neprikladnih reci ali ruku na srce srpski jezik i nije bas bogat recima. Engleski je postao medjunarodni jezik zato sto se stalno menja, usvaja (i odbacuje) reci iz drugih kultura i niko ga zvanicno ne kontrolise mada postoje npr dve nezvanicno prihvacene verzije recnika engleskog (Oksford i Kembridz) niti pak postoji zvanicni ili sluzbeni akcenat tj akcenti svih podrucja su ravnopravni.
Одговори
|
Препоручујем
3
aleksandar
hocu da se raznesem kad cujem "eksplodiram"
Препоручујем
10
др Слободан Девић
Није проблем са речима које не постоје у српском језику него за оне које постоје а користимо стране речи. Хоћу да експлодирам када чујем изразе: девастација, бенефит, ...
Препоручујем
38
ПРИКАЖИ ЈОШ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
