Мозак у сну поспрема

Што су људи старији, лошије спавају – то се зна из искуства. Али најновије истраживање Националног института за старење у САД показује да постоји веза између трајања сна и дужине живота. Старији људи који спавају више од десет и по сати или мање од четири и по сата спавају, можда, „патолошким сном”, што упућује да им је здравље угрожено. Ову повезаност поткрепљују докази да појављивању болести, као што су рак или срчане, претходи склоност неуобичајено дуготрајном или краткотрајном спавању.

Ако којим случајем мало спавају јер не желе да преспавају ионако кратак живот, морају да знају да га довољно спавања продужује, а дуготрајна несаница поприлично скраћује. Људи који недовољно спавају имају двоструко и нешто веће изгледе да умру од срчаних болести, закључили су британски истраживачи. Иако су разлози помало нејасни, извесно је да недостатак сна доводи до високог крвног притиска, једног од узрочника срчаних болести.

Дотично проучавање потрајало је 17 година, а праћени су здравствено стање и навике спавања 10.000 државних службеника. Испитаници који су ноћу спавали од седам до пет или краће повећали су вероватноћу за превремену смрт због ма којег разлога и више него удвостручили изгледе за појаву срчаног удара. Истраживање, наиме, потцртава опасности ужурбаног живљења које смо све више изложени. Налази указују да је редовно спавање у трајању од око седам сати ноћу најоповољније за здравље.

Познато је да за време спавања човек сања. С каквом сврхом?

Према једном тумачењу, мозак се у сну, када осети готово не шаљу никакве податке, преуређује (репрограмира), а то, очигледно, постиже одбацивањем застарелих и непожељних доживаљаја. А шта су то неуспели снови?

Људском организму је сан преко потребан, јер тело не може да издржи напоре непрекидно 24 сата. Али се тело никада сасвим не искључује, у току сањања мозак је веома запослен. Постоје две врсте спавања: нон РЕМ (НРЕМ) и РЕМ, обе са особитим физиолошким променама.

Прва представља 75-80 одсто спавања одраслих, када опадају метаболичке активности, крвни притисак и број откуцаја срца. И она се може поделити на два раздобља: лаган и дубок сан. У лаком тело у току ноћи промени положај четрдесетак пута да би се крв несметано струјала, а мишићи остали покретни. А у дубоком су и мишићи и мозак до крајности опуштени. Ноћу се обично око пет пута прелази из једне (ортодоксна) у другу (парадоксална) врсту спавања.

Потоњу одликују неправилно дисање и пулс и брзо кретање очију (РЕМ), а настави се после сваког НРЕМ спавања. И тада се јавља већина снова. Могуће је да се наведено сређивање мозга (репрограмирање) одвија, управо, у такозваном парадоксалном сну (РЕМ).

У огледима је доказано да су спавачи у стању да верно опишу своје снове, уколико их пробуде за време таквог спавања. С друге стране, чим мине пет минута од РЕМ спавања сећање на сањано је магловито, ако прође десет минута више се ничега не сећају. Људи који тврде да не сањају одмах после РЕМ улазе у нови ток ортодоксног спавања. Парадоксално траје, у просеку, 15-20 минута, наслеђује да 60-90 минута ортодоксног. У једној ноћи на снове отпада, чак, два сата спавања.

Спавачи које су опитима лишавали РЕМ спавања, тако што су их будили кад год би ушли у поменуто раздобље, осећали су већу тескобу, били су раздражљивији и насилнији и тешко су се усредсређивали на нешто; појединци су имали халуцинације. Касније су то надокнађивали додатним и дужим „порцијама сна”.

Све то наводи на закључак да у мозгу постоји средиште које усмерава понашање везано за пориве – глад, полни нагон и насиље – које се у току сна на известан начин испразни. Уколико се то поремети, у будном стању наступи РЕМ раздобље, чему би се могле приписати халуцинације које су неки испитаници доживљавали када су били лишени сна.

Каквоћа и дужина сна одређена је временом када се одлази на починак, протоком времена од легања до уснивања, бројем и временом буђења у сну, временом коначног јутарњег буђења и учесталошћу и трајањем дневног спавања. Потребно је узети у обзир исхрану и алкохолна пића пре одласка на спавање, физичке или мисаоне радње, узимање или изостављање лекова, кофеина и никотина и јачину и време физичких напора. Утичу и органске болести (кардиоваскуларне, плућне болести, Паркинсонова, друге хроничне болести) и психичке сметње (као што су потиштеност, раздражљивост, манија и хипоманија).

-------------------------------------------

Ослобађа напетост

Сигмунд Фројд је први психолог који је сновима посветио велику пажњу, објашњавајући да су снови израз – понекад веома симболичан – порива неприхватљивих нашој свесној, одговорној личности. Отуда је једна од улога сањања ослобађање од потиснутих напетости. Истовремено је сматрао да су снови, с обзиром да за време спавања слаби будност нашег стражара –суперега, друштвене и моралне свести, прилика за испуњење потиснутих жеља.

--------------------------------------------

Мушко-женски

Године 1966. двојица америчких психолога, Калвин Хол и Роберт ван де Кастл, осмисли су поступак праћења садржаја снова и применили га на 100 студената и 100 студенткиња. Установили су да се радња женских снова обично одвија у добро познатим, затвореним просторима, а мушких на непознатим местима, на отвореном. Мушкарци чешће сањају групе људи, жене добро знане појединце. У мушким сновима има више насиља, секса, физички напора и успеха; у женским тананијих облика насиља, више осећаја и причања.