Да ли се станови граде само за богате

Колико ограничене каматне стопе на стамбене кредите од пет одсто у овој години могу утицати на даље задуживање за куповину некретнина ако се има у виду да је у четвртом кварталу 2024. најјефтинија староградња на Врачару коштала 1.515 евра по квадрату, у Новом Београду 1.097 евра, Звездари 1.014 евра, а на Савском венцу 1.053 евра. Највеће цене за станове постигнуте су у Београду, па је тако најскупљи квадрат продат за 11.668 евра у Београду на води, а на овој локацији издвојена је и највећа сума од 2,6 милиона евра за стан од 342 квадратна метра.

Да ли то говори да се станови граде само за богате којима кредити највероватније и нису потребни? И да ли ублажавање монетарне политике Народне банске Србије (НБС) и Европске централне банке (ЕЦБ), које се одражава на ниже каматне стопе на нове кредите привреди и становништву ипак дугорочно имају ефекта?

Кредити становништву повећани су током првог тромесечја за 41,5 милијарде динара, вођени растом готовинских и стамбених кредита. Поред тога, повећано је и задуживање грађана по текућим рачунима и потрошачким кредитима, док је задужење по осталим некатегорисаним кредитима смањено. Раст кредита становништву подржан је ублаженим кредитним стандардима, нижим каматним стопама, али и растом зарада и запослености. Готовински кредити чинили су нешто више од половине прираста кредита становништву, што је утицало на то да њихово учешће у укупним кредитима становништву буде повећано за 0,2 процентна поена, на 46,5 одсто у марту, показује анализа НБС.

Грађани су наставили да се претежно задужују у динарима, што је утицало на даљи незнатан раст динаризације пласмана становништву, на 55,5 одсто у марту (са 55,4 процента крајем 2024).

Обим новоодобрених кредита становништву у првом тромесечју износио је 216,3 милијарде динара и био је за 37,1 одсто виши него у истом периоду 2024. Томе су допринели пре свега готовински кредити, на које се односило 70 одсто нових кредита становништву. Следећи по заступљености били су стамбени кредити који су чинили 16 одсто нових кредита.

Каматна стопа на динарске кредите становништву у марту 2025. је износила 9,9 одсто (9,9 одсто крајем 2024. и 12,5 процената крајем 2023), док су каматне стопе на стамбене кредите ограничене на нивоу од пет одсто у овој години, а уведена су ограничења и на каматне стопе на друге врсте кредита физичким лицима.

Кредитна активност повећана је у 2024. години за 8,2 одсто, вођена растом кредита становништву и привреди. Том расту допринели су ублажени кредитни стандарди и нижи трошкови финансирања. Кредити привреди повећани су у 2024 за 4,8 одсто, а кредити становништву за 10,4 процента, уз израженији раст динарских кредита. Кредитна активност додатно је убрзала међугодишњи раст током првог квартала 2025. на 10,0 одсто у марту, при чему су кредити становништву убрзали раст на 11,6 одсто, док су кредити привреди били виши за 7,4 одсто, наводи се у извештају о инфлацији НБС.

Код постојећих и нових стамбених кредита с променљивом каматном стопом не може се применити номинална каматна стопа већа од пет одсто, а код нових стамбених кредита с фиксном каматном стопом не може се уговорити номинална каматна стопа већа од пет одсто од 1. јануара 2026. до 31. децембра 2027. године.

Резултати априлске анкете НБС о кредитној активности банака показују да су банке у првом тромесечју пооштриле стандарде за кредите привреди, док је код становништва настављено ублажавање стандарда на динарске готовинске кредите, кредите за рефинансирање и девизно индексиране стамбене кредите. На ублажавање стандарда за кредите становништву утицали су нижи трошкови извора финансирања, захваљујући претходном ублажавању монетарних политика НБС и ЕЦБ, као и деловање конкуренције.

Становништво је додатно повећало тражњу за кредитима, и то динарским готовинским и кредитима за рефинансирање, као и за девизно индексираним стамбеним кредитима. Према оцени банака, раст тражње је био опредељен потребама за рефинансирање постојећих кредита, растом зарада и набавком трајних потрошних добара, а поједине банке навеле су и да је на повећану тражњу за кредитима утицала и одлука о ограничењу каматних стопа. У другом тромесечју банке очекују ублажавање стандарда и раст тражње за кредитима и за привреду и за становништво.