Шта ће бити с вишковима сировог млека

Тренутну ситуацију у производњи млека у Србији карактерише вишак производње. Ово је доба године када се завршава тељење крава и производња млека је највећа, а стигло је и зелено храниво на њивама, што такође доприноси повећаној производњи, каже за „Политику” Ненад Будимовић, секретара Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије.

Други разлог је, како објашњава, то што је цена млека у откупу највиша у региону, а држава стимулише примарну производњу млека (премија по литру, квалитетна млечна грла, првотелке и план да се од 2025. године повећа подстицај за квалитетна музна грла).

– Треба поменути да је извоз мањи од увоза млека и производа од млека. Један од разлога је појава микотоксина у храни за животиње па самим тим и у млеку. Веома важан задатак свих чинилаца производње је да удруженим снагама смање ниво афлатоксина и повећају извоз – каже Будимовић.

Он додаје да је неопходна добра и реална стратегија у млечном говедарству као најзахтевнијем послу у пољопривреди. Да имамо вишкове млека на тржишту недавно је у интервјуу нашем листу потврдио и министар пољопривреде Драган Гламочић.

Он је рекао да се то дешава из више разлога, али и да је држава повукла мере које су дале ефекта и то веома брзо – кроз субвенције за првотелке, повећање премија…

Међутим, догодило се да смо прошле године имали повећан ниво афлатоксина код кукуруза и немогућност извоза. А онда и стихијски допуштен увоз. Он је признао да је фрапиран податком да је око 25 одсто нашег комплетног откупа млека ушло кроз такозване сиреве са палминим уљем и то је значајно угрозило домаће произвођаче.

На питање да ли ће увоз ових производа бити забрањен, ограничен на неко време као што су произвођачи млека захтевали, он је рекао да држава не жели ништа да забрањује, али да неће дозволити увоз онога што није по прописима, што није квалитетно и нема следљивост. Пре свега, објаснио је, ти производи неће више моћи да се зову сиреви.

 Проблем са вишковима сировог млека, али и сира на тржишту, који је у последње време довео до неизвесности у откупу и паду произвођачких цена, траје већ неко време. Почетком ове године су две велике млекаре, „Имлек” и „Др Милк” из Уба, најавиле да ће откупити све расположиве количине од произвођача. Цене млека код појединих откупљивача у Србији почеле су да падају од краја децембра и то од пет до 12 динара по литру, што је изазвало незадовољство међу сточарима и због чега су се водили интензивни преговори којим је посредовало ресорно министарство. Тада су се и појавиле информације да су се вишкови сировог млека на тржишту појавили због тога што су увезене веће количине сира.

Поједина удружења произвођача су почетком ове године од министарства тражила да се уведу прелевмани на увоз биљног сира јер је према подацима министарства 2023. године увезено више од 9.000 тона овог производа. Због тога су, наводно, и млекаре смањиле производњу сира од домаћег млека и сада смањују и цене и откупљене количине.

Произвођачи иначе тврде да је целокупан сектор већ дужи период неуређен у смислу да би коначно требало да се направи прецизна финансијска анализа целокупног процеса од откупа, калкулација произвођачке цене до оне које плаћају млекаре, па све до тога колико оно кошта у трговинама.

Гламочић је на недавно одржаном састанку са представницима најзначајнијих млекара у Србији истакао да је заштита домаће производње млека и млечних производа апсолутни приоритет. Имајући у виду да су млекаре оптерећене историјским лагерима због повећаног увоза, повећане производње и смањене потрошње, министарство је зауставило издавање увозних дозвола за млеко, млечне производе, као и за производе на бази палминог уља који замењују млеко.

Најављена је и измена Закона о пољопривреди којом ће се прописати обавезни рокови плаћања за кварљиве производе, чиме ће се додатно заштитити интереси домаћих произвођача и прерађивача. Најављено је и да ће у сарадњи са Министарством трговине радити на контроли и ограничавању маржи за млеко и млечне производе.