Које је име право

Веома успешна и обимна изложба архивских докумената о кнезу Павлу Карађорђевићу у Архиву Србије и Црне Горе била је само повод да се покрене питање о судбини ове, помало запостављене, установе од изузетног националног значаја која је од оснивања 1950. године, пратећи судбину земље, више пута мењала име. Актуелно име Архив је добио 10. јуна 2003. године, након стварања сада већ непостојеће државне заједнице Србије и Црне Горе. Међутим, како сматра стручна јавност, ово име је неадекватно, и превазиђено не само зато што заједнице СЦГ више нема већ, пре свега, зато што се у овој установи чува драгоцена архивска грађа из периода Краљевине Југославије и социјалистичке Југославије.

Овај материјал несумњиво представља незаобилазни извор за проучавање једне земље која је постојала и то је, заправо, најосновнији аргумент, како наводи директор Архива СЦГ Миладин Милошевић, да се овој установи врати њен првобитни и једино прихватљив назив, а то је Архив Југославије.

Поред научника, истраживача, историчара, ову иницијативу подржао је и министар културе Војислав Брајовић. Он је на недавном отварању изложбе о кнезу Павлу изјавио да "ова установа треба да настави рад, али под именом Архив Југославије или Архив историје Југославије" што је пропраћено бурним аплаузом.

Министар културе Војислав Брајовић за "Политику" каже да Архив Србије и Црне Горе представља мртав архив који треба таквог сачувати.

- Реч је о непроцењивом историјском благу једне државе која је некада постојала и та се ризница више неће пунити. Архив зато треба сачувати као музејску вредност. Бојим се да би сукцесијом дошло до тога да свака република бивше Југославије затражи неке своје материјале. Архив би се онда растурио, распрчкао. Остало би, можда, нешто у Архиву Србије који је такође препун и оптерећен. Ја само предлажем, не одлучујем, а коначну реч даће Влада Србије, истиче Брајовић, додајући да Архив СЦГ представља значајну установу која би пружила доста података, чак и уживања ономе који би у њу дошао да нешто прочита и види.

Директор Архива СЦГ Миладин Милошевић сматра да након формирања државне заједнице Србије и Црне Горе није требало мењати назив Архива.

- Овакво мишљење немамо само ми, запослени у Архиву СЦГ, већ целокупна српска наука сем, можда, изузетака који се гаде на само помињање имена Југославије. Дефинитивно, од овог нема бољег назива, рекао је за "Политику" Милошевић и додао:

- Постараћу се докле год сам на овом месту да сачувам интегритет архивске грађе и да се овај драгоцени материјал, сукцесијом, не распарча. Нематеријално културно добро које се чува у нашим депоима има једино пуну функцију као целина.

Према речима директора Архива, у архивској грађи највише је заступљена српска историја, а Србија је одувек водила рачуна о овој установи и дан-данас је финансира. Логично би било да материјал у потпуности припадне Србији.

Наш саговорник још истиче да је у интересу наше државе да сачува архивски материјал из периода краљевине Југославије и социјалистичке Југославије јер нема важнијег архива на Балкану и у југоисточној Европи од нашег. У њему се чувају документи који су веома важни за проучавање наше историје. О томе су сведочили и гости из иностранства који су учествовали на бројним округлим столовима, у организацији Архива СЦГ.

Подсећања ради, у Архиву Србије и Црне Горе чува се 777 фондова - збирки, у количини око 22.000 дужних метара грађе на основу којих је могуће сагледати конституисање нове Југославије, изградњу новог уставног поретка, обнову ратом порушене земље, речју - економски развитак и преображај државе. Посебно су интересантни лични фондови и збирке настале радом истакнутих политичких, културних, јавних и других личности, као што су збирке Јована Јовановића Пижона, Милана Стојадиновића, Саве Косановића, Драгољуба Јовановића, Војислава Јовановића Марамбоа и др. Иако је велики број архивске грађе нестао у ратним разарањима, сачувани материјал представља прворазредни, неисцрпан и незаобилазан извор за научна и друга истраживања целокупног политичког, друштвеног, привредног и културног живота Југославије. Овдашња јавност се нада да ће Влада Србије ово имати у виду када буде одлучивала о будућности Архива.