Или си с нама, или си против нас
Пошто сматрају да њихови захтеви нису испуњени, студенти су поставили шести захтев: расписивање ванредних избора. Мењају се правила игре која несумњиво постаје политичка. Универзитет јесте политизиран иако је то противно закону о високом образовању, али то је изнуђен исход
Александар Вучић није случајно први међу „ћацима”. Он не само да стално учи, већ учи од најбољих. Виктор Орбан и Доналд Трамп су високо образовање претворили у политичко бојиште, а председник Србије иде њиховим стопама у жељи да и Србија индоктринира сопствену младеж по моделу власти и добије патриотску интелигенцију за „ново доба”.
Мађарски премијер обрачунава се с универзитетима који шире „либералне и декадентне” идеје супротне традиционалним хришћанским вредностима. Амерички председник узео је на мету професоре који су „идиоти радикалне левице”. Председник Србије оптужује студенте „бољшевике” и пита се зашто тужилаштво ћути у случају ректора Београдског универзитета Владана Ђокића.
Од како је дошао на власт, Орбан систематски поткопава образовни систем како би заокружио контролу политичког и јавног живота. Тако је успео да из Будимпеште протера Централноевропски универзитет који је основао његов некадашњи патрон, амерички филантроп Џорџ Сорос. „Бастион либерализма” и промотер учења о отвореном друштву није се уклапао у ауторитарне визије поносног изумитеља појма „нелиберална демократија” који је постао узор аутократама широм света.
Реформисани Универзитет „Гашпар Карољи”, којим управља Мађарска реформска црква блиска Орбану, од нове академске године укида 18 програма друштвених наука за које се сматра да обучавају либералне интелектуалце.
Каква идеолошка блискост! Десничарски гувернер Рон де Сантис је социологију избацио из кампуса на Флориди. Пошто процењује да су универзитети „легла либерала”, Трампова администрација је од јануара, под окриљем борбе против „притисака на студенте Јевреје”, кренула у рат. Замрзнуте су, укинуте или значајно смањене милијарде долара федералних грантова најпрестижнијим америчким универзитетима.
Трамп је 389 година старом Харварду замрзнуо три милијарде долара које је универзитет већ добио за истраживачке пројекте. Освета зато што Харвард као професоре ангажује демократе, професоре „птичјег мозга”.
Слични су удари на Колумбију и на Принстон, универзитете који такође бране право студената да искажу своје ставове према рату у Гази, под условом да не крше законе. Џон Хопкинс је морао да отпусти више од 2.000 људи. Универзитет Калифорије замрзнуо је запошљавања на свих својих 10 кампуса.
На удару је 10 најелитнијих. Не случајно. Сви ти универзитети су у државама, или дистрикту Колумбија, које су на изборима 2024, подржале демократе.
Академске слободе су стуб демократије, па и српска власт слути одакле долази опасност. Шест месеци студентског бунта озбиљно су уздрмали режим, оборили рејтинге популарности и председника и Српске напредне странке.
Студенти су поручивали да немају политичке амбиције. Оградили су се и од опозиције. Пошто сматрају да њихови захтеви нису испуњени, 5. маја поставили су шести захтев: расписивање ванредних избора. Мењају се правила игре која несумњиво постаје политичка. Универзитет јесте политизован иако је то противно закону о високом образовању, али то је изнуђен исход. Не би било тако да је испуњено оно што су студенти тражили.
Притисак расте, времена је све мање, па треба што пре блокирати, уценити, поделити и на све начине вагабунде са универзитета довести у ред. Затворити државне универзитете, заменити их некаквим из иностранства без лиценци. Или ће их приватизовати неки СНС-ов Доситеј Обрадовић, па ће бити послушни књазу.
Нови фронт, рекао бих одређујући за будућност, отворен је када су студенти почели да састављају листу са којом намеравају да изађу на изборе. Офанзива је после шест месеци „насилне окупације” универзитета и факултета појачана, а онда је ректор Ђокић урадио оно што се од њега очекује: 20. маја потписао је сагласност да буде на студентској листи.
„После месеци глуме, лицемерне неутралности и мудре тишине, пала је маска”, каже један министар. Питао бих га: Кога брани генерал у рату? Војнике. Кога штити лекар? Оболеле. Кога штити тренер? Своје играче. Од ректора се очекује да брани студенте, а не власт.
Режим је свестан уважавања које ректор има не само међу студентима. Није свестан да је господин Ђокић њен производ. Да власт нема амбицију да политизује и контролише универзитет и да ректор буде њен истакнути академски бранитељ, свега овога не би било.
Намах је отворена баражна ватра против ректора. Вучић је усмеравао. Сматра да је потписивање сагласности за листу повод за испитивање кршења закона о високом образовању и прозива надлежно тужилаштво. „Ја не мислим да је он организовао блокаде, он је потрчко, један пион. Нико и ништа. Шта можете мислити о човеку кога подржава Наташа Кандић?”
Шта ја мислим о човеку коме пева Баја Мали Книнџа моја је приватна ствар, али власт агресивно појачава реторику, чиме само потврђује утисак да не зна шта да ради сем да прети. Што су млади узвишенији, то власт ниже пада. Демонстрантима поручује да су блокаде „чисто силеџијство” и да ће кривично одговарати због „противправног паралисања привреде”.
„Сад нам остаје да предузимамо мере против насилника, силеџија, хулигана, бандита, против свих оних који их подржавају и који су хтели да сруше нашу државу”, каже Вучић. „Срушили су нам све институције у земљи”, тврди неко ко је најодговорнији што у овој земљи институције не раде свој посао. Како тако лако забораве, или неће да чују, да је због тога што институције не постоје и настао студентски бум?
„Ректор и декани су актери удруженог злочиначког подухвата и за то морају да одговарају”, поручује са ових страница један посланик СНС-а. Опозициони настројени ректори, декани и професори „приватизовали” су институције високог школства у своју корист, гласи једна од оптужница. Неће бити. Не можеш да приватизујеш нешто што је заштићено аутономијом и што је твоје. Универзитети припадају студентима и професорима.
Изнервирана власт је себи направила замку из које не зна како да се извуче. Хтела је да универзитет држи под контролом, као што то ради са правосуђем, бизнисом или спортом, али студенти су јој измакли. Странка Студенти у блокади највећа је опасност напредњачкој власти од како је пре 13 година апсолутистички преузела контролу државе.
Џаба оптужбе о „бољшевичким” и „стаљинистичким” пленумима или „фашистичкој” природи зборова. Џаба славодобитни прогласи о пропасти „обојене револуције” које слушају још само њихови творци. Узалуд позиви да ректор Ђокић, ректорски колегијум, многи декани и професори и многи блокадери морају да одговарају пред законом.
По ономе што ми је познато, ректор Ђукић није био активиста опозиције. Да је био, тешко да би добио сагласност. Али у режиму који захтева апсолутну послушност, било је довољно што је стао уз студенте – своје студенте – да би намах доспео на стуб срама који граде они којима је срам непозната особина.
Ова власт је дефинитивно Србију окренула као чарапу. Лојалност вођи важнија је од знања. Корупцијска крађа је мера успеха. Неморал је претворен у морал. Они који траже истину и правду су парије друштва, они који би да то спреће славе се као „јунаци”.
Сасвим је у таквом амбијенту очекивано да на стуб срама, све уз позиве да га треба хапсити, доспе и ректор. „Лице зла”, описао га је на режимској ТВ напредњачки сивокошуљаш.
Или си с нама, или си против нас. Нема шта да размишљаш када непријатељи хоће да униште Србију. Ово је време окупације. Речи које је ректору упутила председница Народне скупштине Ана Брнабић морају да остану забележене. Затребаће једног дана:
„Никада нисмо сведочили оваквој срамоти за Београдски универзитет. Ми смо 2025. године доживели да је универзитет под руководством ректора поклекао под тоталитаристичким пленумима који никакве везе немају с демократијом. Ректоре Ђокићу, ви сте срамота, не само Београдског универзитета, ви сте срамота ове земље. Ви сте окаљали универзитет који траје 217 година. Ви сте то успели и нека вам је на част.”
Подсетило ме то на речи које је почетком немачке окупације у Другом светском рату 13. августа 1941, у дворани Коларчевог универзитета изговорио славни хелениста Милош Н. Ђурић. Када је видео да се потписује Апел српском народу који је позивао на ред и послушност окупатору, кренуо је према излазу.
Да ли му је тада један композитор и диригент рекао „Не бежи, Милоше” или „Ви се играте главом, господине Ђурићу! Немци вам то неће заборавити”, сасвим је свеједно. Професор је узвратио речима које ће постати симбол доследности у етичком ставу: „Лако је теби, ти у дипле свираш, а ја својим студентима етику предајем.”
Тако и данас. Брнабићева у дипле, ректор Ђокић о етици и солидарности.
Подели ову вест







Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.