Екологија и комунална хигијена

Сваке године, кад се приближи 5. јун, Дан екологије, појављују се у медијима приче о екологији, организују трибине, научно-стручни скупови, сакупљање смећа и сл., али када се погледа садржај тих тема и циљеви који се постављају, они се односе на – свеколико смеће, отпатке, продукте метаболизма градова и индустрије. Тако се наука екологије погрешно тумачи и користи. Зато Дан екологије треба искористити за еколошко васпитање, покретање одговорности појединца и заједнице и јачање еколошке свести. На тај начин отклонила би се велика, вишедеценијска заблуда да је екологија активност која се бави сакупљањем отпадака и њиховим рециклирањем. Иако су те активности део еколошке свести појединца и народа у целини, оне нису екологија. За то постоји друга дисциплина које се уопште и не помиње – санитација околине. У нашој земљи постоје санитарни факултети који школују санитарне инжењере који се стручно баве санитацијом околине.

У прилог претходном циљу, да би вам било лакше да се снађете, ево у чему се састоје кључне разлике између екологије и санитације околине. Екологија је научна дисциплина која проучава односе између живих бића и њихове животне средине. Циљ је разумевање како функционишу природни системи – како биљке, животиње, микроорганизми, клима и земљиште међусобно делују. Екологија је „наука о економији природе” – како се распоређују ресурси и енергије у природи.

Санитација околине (или комунална хигијена) подразумева практичне мере за очување хигијене и здравља људи, укључујући одлагање отпада, пречишћавање воде, пречишћавање ваздуха, уклањање отпадака и дезинфекцију. Циљ је спречавање болести и одржавање чисте околине за људе.

Нешто недостаје у овом тексту: где су фабрички димњаци, депоније, хидроелектране, ветропаркови и извори енергије који не загађују околину? Њихово пребацивање у област екологије је само замајавање јавности, јер те појаве спадају у домен технологије која треба да их решава у складу с модернизовањем и унапређивањем индустријске производње, саобраћаја... За екологију је много важније да се бави живим светом и, рецимо, биодиверзитетом, него да решава технолошке проблеме савремене индустријске производње и с изворима енергије који нарушавају живот у природи и његову економију.

У одбрани од загађивача треба радити на заштити националних паркова природе и настојати да се формирају еколошке оазе широм Србије. Свака месна заједница могла би да постане еколошка оаза, као и запуштени простори на периферији градова и градски квартови, чак и терасе са зеленилом и цвећем на стамбеним зградама. Постоје бројни примери за то у оним заједницама где људи желе да живе здравије и лепше.

Др Петар Пауновић,

учитељ здравља