О генерацији која чисти смеће својих очева

59. КАРЛОВЕ ВАРИ

Карлове Вари – Значајно је признање, па и част да се драмска телевизијска серија нађе пред публиком тако значајног филмског фестивала какав је без сумње овај у Карловим Варима. Још пријатнија је спознаја да су челници КВИФФ-а за приказивање одабрали српску мини-серију „Апсолутних 100” – у режији Срдана Голубовића, али и његових некадашњих студената Стефана Иванчића, Катарине Мутић и Николе Стојановића, иза које у продукцијском смислу стоји „Телеком Србија”.

На фестивалу је приказано свих шест епизода серије, у два блока са паузом од 15 минута после треће епизоде, а на крају је уследио и разговор са публиком која је у „Апсолутних 100” препознала и аутентичност филмског језика. Ова серија је настала по мотивима филма истоименог Голубовићевог првенца снимљеног 2001. године, или још тачније по мотивима сценарија који је он својевремено написао заједно са Ђорђем Милосављевићем и Биљаном Максић. Прича серије је доста другачија од приче филма јер је радња смештена у садашње време, а и главна јунакиња серије је девојка Соња (Анита Огњановић), док је у филму главни јунак био Саша у тумачењу Вука Костића.

– Идеја да се по мотивима филма направи мини-серија је потекла од креатора серије Ивана Кнежевића. Он и Бобан Јевтић (креативни директор серије) су ме позвали један дан и предочили ми ту њихову идеју за коју сам после неколико дана размишљања схватио да је добра. Време се јако променило у односу на време када смо радили филм, али су проблеми и изазови са којима се суочава друштво у коме живимо остали исти или слични. Само су сада те неке новобеоградске блоковске криминалце и уличаре из тог времена заменили упеглани тајкуни у скупим оделима, банкари и извршитељи. Неки нови људи, победници транзиције и овог новог времена, нека нова класа – каже за „Политику” Срдан Голубовић.

Редитељ још додаје да му је било важно да не буде само он тај који ће да режира све епизоде јер је сматрао да је важно да серију режирају и људи који су ближи или су у истим годинама које је он имао када је снимио филм „Апсолутних 100”.

– Прича о бесу је генерацијска прича, мој поглед на то је другачији од њиховог, од погледа људи који су у тренутку снимања серије имали 27, 31 или 37 година. Ја сам имао 28 када сам снимио филм „Апсолутних сто” и знам колико је мој доживљај света био другачији тада, него што је сада. Због тога, серију сам радио заједно са мојим бившим студентима, Стефаном Иванчићем, Катарином Мутић и Николом Стојановићем. Они су режирали по једну епизоду и унели у серију неку другачију, нову енергију и став, учинили да серија буде аутентична у времену, храбра и савремена. „Апсолутних 100” је прича о неправди, системској неправди и вулканском бесу који проистиче из те тако страшне неправде. О бесу који је урлик који одзвања бетонским, социјалистичким блоковима земље које више нема. О бесу који нагонски и изнутра, инстинктивно и импулсивно жели да исправи ту неправду и донесе наду. То је прича о генерацији која носи терет својих очева, чисти њихово смеће, исправља њихове грешке, живи њихове заблуде, носи њихову злу судбину као тону терета на својим младим, нејаким леђима. То је и прича о једном дубоко традиционалном и мачоистичком друштву, у коме жене вечито исправљају грешке својих гордих, али немоћних и кукавичких мушкараца – каже Срдан Голубовић.

По жанру мини-серија „Апсолутних 100” је нека врста бетон вестерна. Сиво, минималистичко, бруталистичко насеље је игралиште једне бивше генерације која више не може ништа и нове генерације која сматра да у разрушеној и пониженој земљи, одбачени, обесправљени и усамљени појединац има право да узме правду у своје руке. Сценарио за серију заједно су написали Срдан Голубовић и Борис Гргуровић, а на 59. Карлове Вари фестивалу публици су се осим овог аутора поклонили и глумци Анита Огњановић и Марко Грабеж, монтажерка Вања Ковачевић и редитељи Стефан Иванчић и Никола Стојановић. Екипа српске серије „Апсолутних 100” најмногољуднија је делегација на 59. КВИФФ...