Још трају преговори о висини минималца

Преговори у вези с новом минималном ценом рада почели су ове године знатно раније, с обзиром на то да је Влада Србије најавила план да минималац повећа у два наврата, до јануара 2026. године, односно да подигне износ минималне зараде, са садашњих 457 евра на 500 евра у октобру, а потом на 550 евра од 1. јануара 2026. Претходних недеља одржана су три састанка радне групе, а представници синдиката и послодаваца су сагласни да су ти састанци са Министарством финансија били мање-више безуспешни. Јер, како кажу, преговори нису окончани договором. Синдикати не пристају да се у вези с минималном ценом рада преговара без подробнијих анализа тржишта, иако је Министарство финансија изнело анализу стања на састанцима. Унија послодавца Србије чак тражи писане гаранције кроз које ће се обезбедити одређени бенефити за послодавце, због најављеног драстичног повећања минималне цене рада.

Небојша Атанацковић, почасни председник уније, истиче да послодавци нису задовољни најављеним повећањем због положаја оних који су економски најслабији и који не могу да исплате веће зараде од минималних или мало изнад минималних.

– Зато не подржавамо никакво повећање минималне цене рада које нема упориште у расту БДП-а и инфлације. То је једино меродавно, а ово све су социјалне и политичке корекције минималне цене рада. Али ако држава као највећи послодавац баш хоће да повећа минималну цену рада за оволико, онда треба да нам надокнади то што ћемо због тога имати већа давања, јер нам се тиме намеће већи трошак. Од почетка ове године, па до наредне, минимална зарада биће већа за око 35 процената, што је заиста драстично повећање које треба издржати – сматра Атанацковић.

Подсетимо, минимална зарада у овом тренутку износи 53.592 динара, у просеку, након што је у јануару ове године повећана за 13,7 одсто, а циљ је да до краја 2027, односно да од 2028. године, минимална зарада буде 651 евро. Како је најавило министарство, минимална зарада би од 1. октобра могла да буде увећана за 9,4 одсто, а требало би тада да буде увећан и неопорезиви део зарада, што послодавци и очекују. И не само то.

– Пошто ће повећање минималне зараде бити драстично, многи послодавци који исплаћују такве зараде биће у реалном проблему: зато тражимо да се посебна пажња посвети онима који имају немогућност да исплате веће зараде. Јер званично око 90.000 људи прима толике плате, али има много фирми које исплаћују мало изнад тог износа. Не можемо рећи да су у бољем положају такви послодавци који исплаћују од 2.000 до 3.000 динара већу зараду од минималне. Зато тражимо од државе да се озваничи и јасно назначи које мере ће обезбедити таквим послодавцима, у смислу олакшица – истиче Атанацковић и набраја шта би требало да уради држава за њих.

– Тражимо заштиту у вези са лажним боловањима који иду на штету послодавцима, јер људи често на минималцу одлазе на таква боловања. Затим, тражимо да се умање неки парафискални намети, да се на другачији начин опорезују ти који не могу да исплате веће зараде од минималних у односу на оне који зарађују неупоредиво више – набраја Атанацковић и подсећа да је министар финансија недавно најавио да држава има намеру да у наредној години прилагоди порески систем Европској унији, јер тамо нема линеарног опорезивања, што би по њему било добро решење.

Министарство финансија изнело је у току преговора анализу на основу које се приступило састанцима са послодавцима и синдикатима, али је примедба синдиката била да је анализа рађена на основу података из јануара и фебруара ове године и да, имајући у виду нестабилно окружење у којем земља функционише, не може да се каже, на основу тих показатеља, да је предложена минимална цена рада, посебно за наредну годину, реална.

– Они који су радили пројекције радили су их на основу претпоставки које нисмо добили кроз анализу и ми као синдикат не можемо да подржимо такав приступ који је арбитраран, а који се базира на циљу да до 2028. имамо минималац 650 евра. Не можемо да прихватимо да се минималац повећа за око 10 одсто у јануару следеће године, а да истовремено Министарство финансија каже да ће се повећање зарада у јавном сектору десити у распону између четири и шест процената – изричит је Зоран Ристић, саветник за економска питања у УГС „Независност”.

Он додаје да синдикати не могу да прихвате ни изјаве да минималац стално повећава и остале зараде.

– За то нема гаранција, а такође многа предузећа која су већ урадила буџете за ову годину у случају повећања минималца од октобра ове године имаће проблем са исплатом зараде запосленима. Тражили смо да се и о томе разговара, али нисмо наишли на подршку. Не подржавамо политичку одлуку о повећању минималне цене рада, ма колико да је висока, а да не разговарамо о свим проблемима – додаје он.

У Савезу самосталних синдиката Србије не оспоравају чињеницу да се минимална зарада стално подиже и да радници из године у годину имају све више пара у џепу, али је проблем у томе што се за тај новац може купити све мање робе.

– Плашимо се да би инфлација могла да поједе то повећање и зато смо преговарали у вези с тим како да заштитимо најугроженији слој људи – рекао је Зоран Михајловић, председник савеза, за Танјуг. Као и колеге из „Независности”, и у савезу се залажу за то да се плате повећавају у оном проценту у коме се подиже минималац, да се не би направила компресија зарада, него да се оне зараде повећавају динамиком која је задовољавајућа за све раднике.