Мировњаци издржали и паљбу у Либану

Припадници Министарства одбране (МО) и Војске Србије (ВС) ангажовани су у девет мултинационалних операција, и то у четири мисије под мандатом Уједињених нација (UNIFIL у Републици Либан, UNFICYP у Републици Кипар, UNTSO на Блиском истоку и MINUSCA у Централноафричкој Републици), четири операције под мандатом Европске уније (EUNAVFOR Somalia – Operation ATALANTA и EUTM Somalia у Савезној Републици Сомалији, EUTM RCA у Централноафричкој Републици и EUMAM Mozambique у Мозамбику), као и у једној операцији под мандатом међународне организације Mултинационалне снаге и посматрачи на Синајском полуострву (MFO Sinai). Тренутно се у овим мисијама ангажује 295 припадника Војске Србије, а поред њих, у мултинационалној операцији UNFICYP на Кипру ангажују се и четири припадника МУП-а Србије. Највећи ниво ангажовања, односно најбројни контингент ВС има у Либану, у мисији UNIFIL у којој се ангажују 182 припадника, каже у интервјуу за „Политику” пуковник Мирјана Миленковић, начелник Центра за мировне операције Војске Србије.

„У наведеним мисијама ангажујемо све категорије: штабне официре, војне посматраче, медицинско особље и пешадијске јединице – одељење, вод и чету”, објашњава наша саговорница.

Од свих мисија у којима учествују припадници МО и ВС, изгледа да је најделикатнија она у Либану.

Свака мисија носи одређени степен безбедносног ризика, а тренутно је највиши управо у Либану. Припадници ВС ангажовани у мисијама UNIFIL и UNTSO обављају задатке у комплексним безбедносним условима. Предузимањем свеобухватних техничких и организационих мера од стране команди ових мисија са једне стране и наше националне команде са друге стране, није дошло да озбиљнијег угрожавања безбедности ангажованих припадника ВС. Након извршеног напада Хамаса на простору Државе Израел у октобру 2023. године и интензивирања сукоба између Израелских одбрамбених снага и либанског Хезболаха на простору јужног Либана, команда мисије UNIFIL је у најкритичнијем периоду забранила све покрете припадника мисије без одобрења, правовремено су оглашавани и преношени сигнали за узбуну, а људство у базама УН је константно носило заштитну опрему и по потреби су се склањали у склоништа. Извршени су ревизија и ажурирање оперативних планова и планова евакуације припадника ВС из мисија UNIFIL и UNTSO у случају потребе за њихово активирање. Најинтензивније и најтеже стање у зони операције UNIFIL од избијања сукоба било је у периоду од септембра до новембра прошле године, када су наши припадници укупно за та три месеца провели више од 780 часова у „нивоу 3” узбуњивања, у бункерима и склоништима у Сектору „Исток”, а више од 651 часа у Сектору „Запад”.

Боравити у склоништу 36 сати у континуитету је само по себи изазов, као и непрестани боравак под пуном заштитном опремом у просторијама за смештај и рад унутар базе. У тим најтежим тренуцима, када наши припадници нису били у могућности да у потпуности извршавају задатке који су нам додељени мандатом мисије, и када нису били у могућности да са својим најближима остваре комуникацију, још већи изазов је представљало константно слушање звукова гранатирања, експлозија, рушења. Изазов је свакако и извршавање задатака патролирања у зони операције, када током кретања наших патрола изнад глава лете пројектили, или падају недалеко од њих. Наши припадници су током извршења задатака показали пре свега храброст, стабилност, професионалност и дисциплину захваљујући чему нисмо имали ниједан случај повређивања.

Од карактеристичних догађаја у којима су учествовали наши припадници издвојила бих два: током јула месеца 2024. године, за време извршења планског задатка патролирања, отворена је митраљеска ватра из тенка на једно оклопно борбено возило у нашој патроли. Захваљујући поступању вође патроле у складу са прописаним процедурама, патрола се неповређена вратила у базу. Такође, само три месеца касније, током октобра 2024. године, директно је погођен торањ у нашој бази 9-66. У оба инцидента наши припадници су били безбедни, а томе је свакако допринело то што су све предузете радње и поступци наших мировњака током инцидената били реализовани у складу са активностима које су увежбаване током припрема и обуке пред упућивање у зону операције.

Неке мисије у којима учествују припадници МО и ВС, попут оне у Мозамбику, мало су познате јавности – шта нам можете рећи о тој мисији?

Војна мисија ЕУ за обуку у Мозамбику (EUTM Mozambique) успостављена је одлуком Савета за спољне послове ЕУ у формату шефова дипломатије 12. јула 2021. године. Циљ је био да, у предвиђеном мандату трајања мисије од две године, Оружане снаге Мозамбика потпуно достигну оперативне способности, да се успостави структура за командовање и контролу и помогне у обуци припадника Оружаних снага Мозамбика у руковању војном опремом која је донирана од стране ЕУ, као и да се успостави систем научених лекција и најбољих пракси ради праћења постигнутих резултата и напретка у обуци. Од 1. септембра 2024. мисија је прерасла у Војну саветодавну мисију Европске уније (EUMAM Mozambique) и њен тренутни мандат важи до 30. јуна 2026. године. ВС је започела ангажовање у овој мисији 29. марта 2024. упућивањем једног штабног официра који се ангажује на дужности официра логистике у Команди мисије. На овој позицији, наш официр је одговоран за све послове из области логистике, а пре свега за инфраструктурне послове, и он саветује команданта мисије о питањима заштите животне средине. Tренутно се у зони операције налази трећи по реду штабни официр и за сада су планови да се ангажовање у овој операцији настави на досадашњем нивоу.

Заједничка операција са Американцима на Синају је специфична, шта је карактерише?

На основу потписаног Споразума између Владе Републике Србије и организације Међународне снаге и посматрачи на Синајском полуострву, ВС је 5. јула 2023. отпочела ангажовање у мисији MFO Sinai упућивањем инжињеријске јединице јачине десет припадника. Оно што је посебна карактеристика овог ангажовања је чињеница да је прво ангажовање тадашње Југословенске народне армије било управо у мисији UNEF на Синајском полуострву 1956. године, дакле та вишедеценијска традиција учешћа у изградњи и очувању мира у свету започела је на Синају, и ево, после 67 година, наши војници су опет тамо. Припадници контингента ВС се ангажују у оквиру америчког контингента на задацима инжињеријских и инфраструктурних радова у оквиру Јужног кампа мисије. Tренутно се у зони операције налази четврти по реду контингент ВС. Још једна карактеристика заједничког ангажовања је чињеница да смо у ову мисију ушли са намером да се ангажујемо од седам до 10 месеци, а ево пуне две године смо тамо на молбу америчке стране, пре свега због високог професионализма наших припадника. Извесно је да ћемо наше ангажовање наставити до окончања радова у Јужном кампу а даљи кораци о дужини и нивоу ангажовања ће бити продукт одлука на највишем нивоу. Иначе, ВС и Оружане снаге САД имају дугогодишњу плодотворну сарадњу, пре свега у области обуке, и ово заједничко ангажовање је управо резултат тога.

У чему су основне разлике између мисија УН и ЕУ?

Од свог оснивања, УН су „чувари мира” и њихов главни инструмент у ту сврху биле су мировне операције, иако се у самој Повељи УН нигде експлицитно не помињу мировне мисије. Од првог, традиционалног задатка мисија УН а то је успостављање мира, следила је потреба успостављања пре свега правног и економског система на простору сукоба, за шта традиционалне мисије нису имале капацитете, што је довело до стварања вишедимензионалних, односно свеобухватних мисија које укључују широк спектар војне и цивилне компоненте. Мировне мисије УН су првенствено намењене за решавање последица унутрашњих сукоба и стварање услова за опоравак земље. Данас, када говоримо о мисијама УН, говоримо о мисијама изградње мира (peacebulding), стварања мира (peacemaking), наметања мира (peace enforcement), као и постконфликтне изградње мира (postconflict peace bulding).

За разлику од мисија УН, мисије ЕУ су првенствено мисије које се спроводе у циљу јачања и обуке безбедносних снага земље домаћина или које имају саветодавни карактер у циљу интеграције државних структура и успостављања крајњег жељеног стања. Мисије ЕУ тежишно користе механизме „меке моћи” и све више су цивилне, што није случај са мисијама УН. Поред тога, разлика је и у могућности партиципирања: у односу на УН, мисије ЕУ углавном су отворене само за земље чланице ЕУ, што само по себи ограничава број могућих учесника. Врло важна карактеристика је да се за ангажовање снага у мисијама УН земљама контрибуторима исплаћује одређена новчана надокнада, док се ангажовање у мисијама ЕУ финансира искључиво од стране земаља контрибутора кроз успостављене механизме финансирања.

Шта мотивише наше војнике и друго особље за одлазак у овакву службу у иностранство?

Важно је истаћи да наше војнике одликује висок ниво професионализма и одговорности, што указује на то да је један од доминантних мотива за ангажовање у мисијама управо стицање искустава у раду у међународном окружењу, да се провери сопствени стручни ниво спремности и обучености у поређењу са припадницима других нација. У том контексту, посебно бих нагласила да су наши војници веома добро обучени, дисциплиновани и високо професионални, а по опремљености не заостају ни за припадницима оружаних снага најразвијенијих земаља света. Наравно, и финансијски аспект је веома значајан и присутан, посебно када се имају у виду могући безбедносни ризици којима је сваки припадник који се ангажује изложен.

Када је реч о критеријумима који се узимају у обзир приликом избора кандидата, приоритет се даје пружању могућности сваком заинтересованом припаднику МО и ВС да, уколико испуњава прописане критеријуме, у мисији и учествује. Део критеријума диктирају УН и ЕУ, односно МФО, а део критеријума је усклађен са националним захтевима за извршење задатака ван граница наше земље, попут медицинско-здравствене процене, безбедносне провере, познавања енглеског језика, психолошке процене.

Да ли је у плану учешће у новим мировним операцијама и којим?
У 2025. години планирано је да се задржи ниво ангажовања из 2024. године и није планирано да се започне ангажовање у некој новој мултинационалној операцији. Да би се отпочело ангажовање у некој од мисија УН или ЕУ, а на позив ових организација или водећих нација из конкретне мисије, неопходно је спровести неколико корака: Народна скупштина одлучује о учешћу припадника ВС у мултинационалним операцијама, продужетку времена њиховог ангажовања или прекиду ангажовања. На основу одлуке Народне скупштине, влада усваја Годишњи план употребе ВС и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Србије. Овај Годишњи план припрема МО у сарадњи са надлежним органима. Председник републике, на основу одлуке Народне скупштине, у складу са законом, одлучује о упућивању припадника ВС у мултинационалне операције, на предлог министра одбране. Свака понуда за ново ангажовање, у новој мисији или са новим капацитетима, детаљно се разматра са више аспеката, пре свега када је реч о безбедности наших припадника, расположивим капацитетима, могућности правовремене обуке и опремања, финансијском контексту и слично.