Mirovnjaci izdržali i paljbu u Libanu

Pripadnici Ministarstva odbrane (MO) i Vojske Srbije (VS) angažovani su u devet multinacionalnih operacija, i to u četiri misije pod mandatom Ujedinjenih nacija (UNIFIL u Republici Liban, UNFICYP u Republici Kipar, UNTSO na Bliskom istoku i MINUSCA u Centralnoafričkoj Republici), četiri operacije pod mandatom Evropske unije (EUNAVFOR Somalia – Operation ATALANTA i EUTM Somalia u Saveznoj Republici Somaliji, EUTM RCA u Centralnoafričkoj Republici i EUMAM Mozambique u Mozambiku), kao i u jednoj operaciji pod mandatom međunarodne organizacije Multinacionalne snage i posmatrači na Sinajskom poluostrvu (MFO Sinai). Trenutno se u ovim misijama angažuje 295 pripadnika Vojske Srbije, a pored njih, u multinacionalnoj operaciji UNFICYP na Kipru angažuju se i četiri pripadnika MUP-a Srbije. Najveći nivo angažovanja, odnosno najbrojni kontingent VS ima u Libanu, u misiji UNIFIL u kojoj se angažuju 182 pripadnika, kaže u intervjuu za „Politiku” pukovnik Mirjana Milenković, načelnik Centra za mirovne operacije Vojske Srbije.

„U navedenim misijama angažujemo sve kategorije: štabne oficire, vojne posmatrače, medicinsko osoblje i pešadijske jedinice – odeljenje, vod i četu”, objašnjava naša sagovornica.

Od svih misija u kojima učestvuju pripadnici MO i VS, izgleda da je najdelikatnija ona u Libanu.

Svaka misija nosi određeni stepen bezbednosnog rizika, a trenutno je najviši upravo u Libanu. Pripadnici VS angažovani u misijama UNIFIL i UNTSO obavljaju zadatke u kompleksnim bezbednosnim uslovima. Preduzimanjem sveobuhvatnih tehničkih i organizacionih mera od strane komandi ovih misija sa jedne strane i naše nacionalne komande sa druge strane, nije došlo da ozbiljnijeg ugrožavanja bezbednosti angažovanih pripadnika VS. Nakon izvršenog napada Hamasa na prostoru Države Izrael u oktobru 2023. godine i intenziviranja sukoba između Izraelskih odbrambenih snaga i libanskog Hezbolaha na prostoru južnog Libana, komanda misije UNIFIL je u najkritičnijem periodu zabranila sve pokrete pripadnika misije bez odobrenja, pravovremeno su oglašavani i prenošeni signali za uzbunu, a ljudstvo u bazama UN je konstantno nosilo zaštitnu opremu i po potrebi su se sklanjali u skloništa. Izvršeni su revizija i ažuriranje operativnih planova i planova evakuacije pripadnika VS iz misija UNIFIL i UNTSO u slučaju potrebe za njihovo aktiviranje. Najintenzivnije i najteže stanje u zoni operacije UNIFIL od izbijanja sukoba bilo je u periodu od septembra do novembra prošle godine, kada su naši pripadnici ukupno za ta tri meseca proveli više od 780 časova u „nivou 3” uzbunjivanja, u bunkerima i skloništima u Sektoru „Istok”, a više od 651 časa u Sektoru „Zapad”.

Boraviti u skloništu 36 sati u kontinuitetu je samo po sebi izazov, kao i neprestani boravak pod punom zaštitnom opremom u prostorijama za smeštaj i rad unutar baze. U tim najtežim trenucima, kada naši pripadnici nisu bili u mogućnosti da u potpunosti izvršavaju zadatke koji su nam dodeljeni mandatom misije, i kada nisu bili u mogućnosti da sa svojim najbližima ostvare komunikaciju, još veći izazov je predstavljalo konstantno slušanje zvukova granatiranja, eksplozija, rušenja. Izazov je svakako i izvršavanje zadataka patroliranja u zoni operacije, kada tokom kretanja naših patrola iznad glava lete projektili, ili padaju nedaleko od njih. Naši pripadnici su tokom izvršenja zadataka pokazali pre svega hrabrost, stabilnost, profesionalnost i disciplinu zahvaljujući čemu nismo imali nijedan slučaj povređivanja.

Od karakterističnih događaja u kojima su učestvovali naši pripadnici izdvojila bih dva: tokom jula meseca 2024. godine, za vreme izvršenja planskog zadatka patroliranja, otvorena je mitraljeska vatra iz tenka na jedno oklopno borbeno vozilo u našoj patroli. Zahvaljujući postupanju vođe patrole u skladu sa propisanim procedurama, patrola se nepovređena vratila u bazu. Takođe, samo tri meseca kasnije, tokom oktobra 2024. godine, direktno je pogođen toranj u našoj bazi 9-66. U oba incidenta naši pripadnici su bili bezbedni, a tome je svakako doprinelo to što su sve preduzete radnje i postupci naših mirovnjaka tokom incidenata bili realizovani u skladu sa aktivnostima koje su uvežbavane tokom priprema i obuke pred upućivanje u zonu operacije.

Neke misije u kojima učestvuju pripadnici MO i VS, poput one u Mozambiku, malo su poznate javnosti – šta nam možete reći o toj misiji?

Vojna misija EU za obuku u Mozambiku (EUTM Mozambique) uspostavljena je odlukom Saveta za spoljne poslove EU u formatu šefova diplomatije 12. jula 2021. godine. Cilj je bio da, u predviđenom mandatu trajanja misije od dve godine, Oružane snage Mozambika potpuno dostignu operativne sposobnosti, da se uspostavi struktura za komandovanje i kontrolu i pomogne u obuci pripadnika Oružanih snaga Mozambika u rukovanju vojnom opremom koja je donirana od strane EU, kao i da se uspostavi sistem naučenih lekcija i najboljih praksi radi praćenja postignutih rezultata i napretka u obuci. Od 1. septembra 2024. misija je prerasla u Vojnu savetodavnu misiju Evropske unije (EUMAM Mozambique) i njen trenutni mandat važi do 30. juna 2026. godine. VS je započela angažovanje u ovoj misiji 29. marta 2024. upućivanjem jednog štabnog oficira koji se angažuje na dužnosti oficira logistike u Komandi misije. Na ovoj poziciji, naš oficir je odgovoran za sve poslove iz oblasti logistike, a pre svega za infrastrukturne poslove, i on savetuje komandanta misije o pitanjima zaštite životne sredine. Trenutno se u zoni operacije nalazi treći po redu štabni oficir i za sada su planovi da se angažovanje u ovoj operaciji nastavi na dosadašnjem nivou.

Zajednička operacija sa Amerikancima na Sinaju je specifična, šta je karakteriše?

Na osnovu potpisanog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i organizacije Međunarodne snage i posmatrači na Sinajskom poluostrvu, VS je 5. jula 2023. otpočela angažovanje u misiji MFO Sinai upućivanjem inžinjerijske jedinice jačine deset pripadnika. Ono što je posebna karakteristika ovog angažovanja je činjenica da je prvo angažovanje tadašnje Jugoslovenske narodne armije bilo upravo u misiji UNEF na Sinajskom poluostrvu 1956. godine, dakle ta višedecenijska tradicija učešća u izgradnji i očuvanju mira u svetu započela je na Sinaju, i evo, posle 67 godina, naši vojnici su opet tamo. Pripadnici kontingenta VS se angažuju u okviru američkog kontingenta na zadacima inžinjerijskih i infrastrukturnih radova u okviru Južnog kampa misije. Trenutno se u zoni operacije nalazi četvrti po redu kontingent VS. Još jedna karakteristika zajedničkog angažovanja je činjenica da smo u ovu misiju ušli sa namerom da se angažujemo od sedam do 10 meseci, a evo pune dve godine smo tamo na molbu američke strane, pre svega zbog visokog profesionalizma naših pripadnika. Izvesno je da ćemo naše angažovanje nastaviti do okončanja radova u Južnom kampu a dalji koraci o dužini i nivou angažovanja će biti produkt odluka na najvišem nivou. Inače, VS i Oružane snage SAD imaju dugogodišnju plodotvornu saradnju, pre svega u oblasti obuke, i ovo zajedničko angažovanje je upravo rezultat toga.

U čemu su osnovne razlike između misija UN i EU?

Od svog osnivanja, UN su „čuvari mira” i njihov glavni instrument u tu svrhu bile su mirovne operacije, iako se u samoj Povelji UN nigde eksplicitno ne pominju mirovne misije. Od prvog, tradicionalnog zadatka misija UN a to je uspostavljanje mira, sledila je potreba uspostavljanja pre svega pravnog i ekonomskog sistema na prostoru sukoba, za šta tradicionalne misije nisu imale kapacitete, što je dovelo do stvaranja višedimenzionalnih, odnosno sveobuhvatnih misija koje uključuju širok spektar vojne i civilne komponente. Mirovne misije UN su prvenstveno namenjene za rešavanje posledica unutrašnjih sukoba i stvaranje uslova za oporavak zemlje. Danas, kada govorimo o misijama UN, govorimo o misijama izgradnje mira (peacebulding), stvaranja mira (peacemaking), nametanja mira (peace enforcement), kao i postkonfliktne izgradnje mira (postconflict peace bulding).

Za razliku od misija UN, misije EU su prvenstveno misije koje se sprovode u cilju jačanja i obuke bezbednosnih snaga zemlje domaćina ili koje imaju savetodavni karakter u cilju integracije državnih struktura i uspostavljanja krajnjeg željenog stanja. Misije EU težišno koriste mehanizme „meke moći” i sve više su civilne, što nije slučaj sa misijama UN. Pored toga, razlika je i u mogućnosti participiranja: u odnosu na UN, misije EU uglavnom su otvorene samo za zemlje članice EU, što samo po sebi ograničava broj mogućih učesnika. Vrlo važna karakteristika je da se za angažovanje snaga u misijama UN zemljama kontributorima isplaćuje određena novčana nadoknada, dok se angažovanje u misijama EU finansira isključivo od strane zemalja kontributora kroz uspostavljene mehanizme finansiranja.

Šta motiviše naše vojnike i drugo osoblje za odlazak u ovakvu službu u inostranstvo?

Važno je istaći da naše vojnike odlikuje visok nivo profesionalizma i odgovornosti, što ukazuje na to da je jedan od dominantnih motiva za angažovanje u misijama upravo sticanje iskustava u radu u međunarodnom okruženju, da se proveri sopstveni stručni nivo spremnosti i obučenosti u poređenju sa pripadnicima drugih nacija. U tom kontekstu, posebno bih naglasila da su naši vojnici veoma dobro obučeni, disciplinovani i visoko profesionalni, a po opremljenosti ne zaostaju ni za pripadnicima oružanih snaga najrazvijenijih zemalja sveta. Naravno, i finansijski aspekt je veoma značajan i prisutan, posebno kada se imaju u vidu mogući bezbednosni rizici kojima je svaki pripadnik koji se angažuje izložen.

Kada je reč o kriterijumima koji se uzimaju u obzir prilikom izbora kandidata, prioritet se daje pružanju mogućnosti svakom zainteresovanom pripadniku MO i VS da, ukoliko ispunjava propisane kriterijume, u misiji i učestvuje. Deo kriterijuma diktiraju UN i EU, odnosno MFO, a deo kriterijuma je usklađen sa nacionalnim zahtevima za izvršenje zadataka van granica naše zemlje, poput medicinsko-zdravstvene procene, bezbednosne provere, poznavanja engleskog jezika, psihološke procene.

Da li je u planu učešće u novim mirovnim operacijama i kojim?
U 2025. godini planirano je da se zadrži nivo angažovanja iz 2024. godine i nije planirano da se započne angažovanje u nekoj novoj multinacionalnoj operaciji. Da bi se otpočelo angažovanje u nekoj od misija UN ili EU, a na poziv ovih organizacija ili vodećih nacija iz konkretne misije, neophodno je sprovesti nekoliko koraka: Narodna skupština odlučuje o učešću pripadnika VS u multinacionalnim operacijama, produžetku vremena njihovog angažovanja ili prekidu angažovanja. Na osnovu odluke Narodne skupštine, vlada usvaja Godišnji plan upotrebe VS i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije. Ovaj Godišnji plan priprema MO u saradnji sa nadležnim organima. Predsednik republike, na osnovu odluke Narodne skupštine, u skladu sa zakonom, odlučuje o upućivanju pripadnika VS u multinacionalne operacije, na predlog ministra odbrane. Svaka ponuda za novo angažovanje, u novoj misiji ili sa novim kapacitetima, detaljno se razmatra sa više aspekata, pre svega kada je reč o bezbednosti naših pripadnika, raspoloživim kapacitetima, mogućnosti pravovremene obuke i opremanja, finansijskom kontekstu i slično.