Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Култура ствара простор за дијалог међу земљама

Почињу „Дани духовне културе Русије“

Специјални гост концерта у Сремским Карловцима је Хор Сретењског манастира
Почињу „Дани духовне културе Русије“
Промотивна (Фото Промо)

„Дани духовне културе Русије“ назив је програма који ће од 4. до 8. октобра бити одржан у Врању, Пироту, Нишу, Алексинцу,  Београду, Сремским Карловцима. Као главни догађај најављен је  наступ Државног академског руског народног ансамбла „Русија“ који носи име Људмиле Зикине. Концерти ће бити одржани у пет поменутих градова. 

Специјални гост концерта у Сремским Карловцима који је на репертоару у среду увече, 8. октобра од 19.30 часова у Културном центра „Видиковац“ јесте Хор Сретењског манастира, који ће у извести посебни програм пре наступа ансамбла „Русија“.

У програму су руске народне песме, укључујући оне из репертоара Људмиле Зикине, класична дела руских, совјетских и страних композитора, као и композиције изненађења. Пред српском публиком наступиће лауреати међународних такмичења Тимур Галинуров, Владимир Дунајев и Луиза Нуријева, као и гости-солисти Дарја Сикалска и Илија Хардиков.

“Ансамбл „Русија“ са Србијом везују дугогодишње пријатељске везе и бројне турнеје. Зато можемо слободно рећи да долазимо код пријатеља. У нашем програму желимо да одразимо посебан однос према овој земљи, каже Дмитриј Димитријенко, уметнички руководилац Државног академског руског народног ансамбла „Русија: Људмила Зикина“.”

На Универзитету уметности у Београду у среду,  8. октобра од 10 до 12 сати биће одржане радионице уметника гудачког квартета „В. Берлински“. У питању је познату колектив у Русији и у иностранству, чији су чланови лауреати међународних награда: дипломци Московског државног конзерваторијума „Петар Иљич Чајковски“ Денис Гасанов (прва виолина), Павел Романенко (виола), Михаил Калашников (виолончело) и дипломац Државног музичко-педагошког института „Михаил Иполитов-Иванов“ Фјодор Калашников (друга виолина). У репертоару квартета су дела класицизма, романтизма и савремене музике.

Истог дана у Сремским Карловцима биће отворена изложба Државног историјско-архитектонског и етнографског музеја „Кижи“ – „Кижи – васкрсло ремек-дело Русије“. Поставка је посвећена завршетку рестаурације Цркве Преображења Господњег на острву Кижи: највећег, најсложенијег и најхармоничнијег традиционалног дрвеног здања на свету. Аутор фотографија је познати фотограф Игор Георгијевски. У Богословији ће за њене ђаке бити одржана радионица солиста хора Сретењског манастира, а увече ће Хор Сретењског манастира у 18 часова одржати концерт у Културном центру „Видиковац“. У програму су знаменита црквена дела, као и музика световних композитора. Хор Сретењског манастира више од 600 година чува традиције руске духовне појачке културе. Симболизујући саборност и јединство, оличавајући идеје беспрекорних професионалних вештина, постао је један од најпознатијих и најпризнатијих у свету симбола руске духовне и појачке културе данашњице.

Како је напоменула Олга Љубимова, министарка културе Руске Федерације: 

“Народи Русије и Србије су вековима били повезани заједничком историјом, културом и вредностима. Веома је важно да се ти односи не само чувају, већ и развијају и јачају. Одржавање Дана духовне културе Русије у Србији је важан корак на том путу. Јер управо култура ствара простор за дијалог међу земљама и људима, обједињује генерације и учвршћује узајамно разумевање и поштовање.”

Од 2008. године манифестације „Дана духовне културе Русије“ обухватиле су око 50 земаља света.

 
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.