Успомене Титовог гардисте

Специјално за „Политику”

Градишка, Бањалука – Бити у сталној пратњи Јосипа Броза Тита, руковати се са америчким председником Ричардом Никсоном, генералним секретаром Комунистичке партије Совјетског Савеза Леонидом Брежњевом, италијанским председником Сандром Пертинијем, енглеском краљицом Елизабетом Другом, шпанским краљем Хуаном Карлосом, египатским царем Хајлом Селасијем и другим лидерима света, за многе је био само сан, али не и за Душана Грубешића, пореклом из Трновца, малог села у Поткозарју.

Он је, после подофицирске војне школе у Подгорици, 1971. године, распоређен у јединицу за обезбеђење тадашњег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита. То је подразумевало беспрекорно здравље, савршено војничко држање, познавање борилачких вештина и моралну подобност. Био је возач у специјалној чети.

„Моја јединица била је задужена за обезбеђење тадашњег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита. У његовој пратњи посетио сам готово цео свет и упознао најважније државнике”, испричао нам је Грубешић, показујући фотографије као успомене на то време.

Он је поодавно пензионер, али су сећања сасвим свежа. За војну школу, определио се, више под утицајем оца, учесника Другог светског рата и својих наставника у Турјаку, него што је, каже, сам тога био свестан. Како је време пролазило, Душан је заволео униформу и војску. У детињству је слушао приче старијих о биткама на Козари и борбама у своме крају, о страдању народа у збеговима, о логорима НДХ-а, што је на њега, још у дечачким данима оставило снажан утисак. Дошао је у септембру у родни крај, на сусрет својих вршњака који су обележили 60 година од завршетка осмогодишњег школовања.

Након завршетка основне школе у Турјаку, отишао је у војну школу у Титоград, данашњу Подгорицу, а потом на службу у Београд. Био је припадник гардијске бригаде. У тој јединици служио је 28 година. Пензионисан је 1995. године. Сада живи у Бањалуци.

Какав је осећај, а посебно одговорност бити у близини доживотног председника Југославије, питамо Грубешића.

„Тито из близине – великан који зрачи самопоуздањем, позитивном енергијом, ауторитет за велике и моћне... Тешко је ову личност уопште описати, објаснити. Он је био предводник светског поретка, чија реч се слушала, уважавала поштовала”, каже Грубешић. Титову смрт, а потом и распад Југославије, тешко је поднео. О томе каже: „Наивно сам веровао да се СФРЈ не може поделити нити растурити. Нажалост, то се догодило. Земља за коју сам се борио и коју сам бескрајно волео, нестала је. Личност у чијој близини сам свакодневно био, заувек је отишла у легенду. Ја живим са својим успоменама.”