Враћање дуга нашој историји

Капитално дело „Срби и аристократија на територији данашње Румуније” аутора др Саше Јашина, представљена је у Дому омладине Београда, а у разговору су поред аутора учествовали академик проф. др Драган Симеуновић и Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији. Присутнима се обратио и Ђорђе Милићевић, министар без портфеља у Влади Републике Србије, задужен за координацију активности и мера у области односа са дијаспором. Ова промоција била је уједно и прва у низу заједничких програмских активности Дома омладине Београда и Савеза Срба у Румунији, између којих је потписан Споразум о сарадњи. Тиме је успостављен оквир за дугорочну културну, уметничку и образовну размену, сарадњу и развој, за умрежавање стваралаца и публике у Србији и Румунији.

– Ово дело представља значајан допринос проучавању и разумевању историјских веза између нашег народа и територије на којој данас живи српска заједница у Румунији. Ова монографија осветљава историјске прилике и допринос српске аристократије, указујући на њен утицај и улогу у културном, друштвеном и политичком развоју овог региона. Ово је свакако важан корак у очувању наше заједничке културне баштине и јачању свести о историјским везама које нас спајају. Истовремено, оваква дела подсећају на наш заједнички идентитет и снагу културне повезаности, који превазилазе границе и време. Управо кроз ову монографију јача свест о значају очувања традиције и развоја сарадње између заједнице и матице, што представља темељ за будуће успехе. Српска заједница у Румунији драгоцен је мост између два народа и две културе. Срби у Румунији чувају свој језик, традицију и обичаје, а Србија, као матица, има посебну обавезу да подржава и негује те везе, као и да буде гарант очувања нашег националног идентитета и културног наслеђа – истакао је министар Ђорђе Милићевић.

Професор др Драган Симеуновић говорио је о аристократији некад и сад, наглашавајући да појам аристократије данас значи нешто друго у односу на почетке његовог настанка.

– Аристократија проистиче из људске потребе да непрекидно тежи своме добру, а у тој тежњи, освешћеност човека упућује на то да можда неко други може више да учини за његово добро од њега самог. Тако да су се људи одувек препуштали вођству бољих, старијих и искуснијих од себе. Отуда је прво вођство, оно што називамо харизматским вођством, препуштање предводништва оном који је мудрији. Зато се данас каже „руководилац”, људи су некада били вођени кроз беспућа. Проблем са харизматским вођама заснива се на повременим чудима, али она нису стално могућа, а нису ни довољна. Већ у античко доба формира се тај појам аристократије, владавине најбољих. Појава еугенике, касније, наставља владање преко потомства, што доноси Душана Силног и Уроша Нејаког, и много сличних примера. Тежећи добру, народ није хтео да трпи илузију највећег добра, и зато су многи престоли били окрвављени. Онда су два критеријума стављена испред природних: имање власти и материјалног богатства, што је аристократију довело у историјску ситуацију да буде замењена елитом, у грађанском смислу. Срећом, данас имамо елите у различитим областима, то су најбољи које други препознају. Данас изучавамо оно што сматрамо аристократијом духа – истакао је проф. др Драган Симеуновић.

Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији, запазио је да монографија Саше Јашина није само културни догађај већ и чин враћања дуга нашој историји, нашим прецима и нашем заједничком памћењу, и да на истраживачки и документован начин приказује настанак и еволуцију српске племићке елите од средњег века до почетка 20. века. Обухвата податке о више од 200 српских породица, које су својим угледом, радом и доприносом оставиле трајан траг у историји ових простора, где и данас живе и стварају њихови потомци.

– Ово капитално дело сведочи о томе да су Срби са простора данашње Румуније били део ширег европског културног и духовног простора, људи од образовања, части и службе за опште добро. Оно нас подсећа на то да је у темељима нашег бића дубоко укорењена свест о припадности култури и историјској одговорности. Као председник Савеза Срба у Румунији посебно желим да истакнем да наш савез већ деценијама има незаменљиву улогу у очувању националног идентитета Срба са простора Румуније, у очувању нашег језика, писма, вере, традиције и културних вредности. Управо са истраживачима и ствараоцима као што је Саша Јашин, Савез Срба у Румунији наставља своју мисију да буде чувар онога што нас је одржало кроз векове, да и савременом времену негује сећање на оне који су нам оставили путоказе– рекао је Крстић.

Аутор Саша Јашин објаснио је да српска заједница у Румунији баштини традиционалне српске вредности и залаже се за очување историјског наслеђа, духовног, културног и националног идентитета, при чему је од пресудног значаја меморијалистика, која се транспонује у бележењу наше историјске прошлости на целом језичком и културном простору, на којем живе Срби. На територији данашње Румуније посебно је истакнут значај српске аристократије, као једног од најстаријег и традиционалног сталежа српског народа.  

– Племство је очувало јединство Срба у највећим искушењима наше дуге и бурне историје. Од времена Немањића, Светог Саве и богокрунисаних наших краљева и царева, преко полувековног ропства под Турцима и стварања модерних држава, српски племићки сталеж, као саставни део српског етничког корпуса имао је одлучујућу улогу у очувању ових вредности, за очување Косовског завета и националне свести. У изобиљу народних песама, њихова присутност постала је епопеја храбрости, пожртвовања и вечне оданости идеји слободе и поновног успостављања српске државности. То је Бранковиће, плаховите Јакшиће, војводе Милоша Белмужевића и Николу Цреповића, касније славне Текелије, ердељске Бранковиће и породицу Рац, навело навело да са сабљом у руци српском народу осигурају заслужено место у елитном друштву свога времена – истакао је Саша Јашин.