Под заставом части и слободе

Лозница – На бојиштима од Куманова и Битоља, преко Брегалнице и Скадра, па све до Цера и Колубаре, војници Дринске дивизије исписивали су странице које ни време није успело да избрише. Повлачили су се преко Албаније, али никад нису изгубили дух, нити веру у повратак. На Кајмакчалану и у пробоју Солунског фронта показали су најбоље у српском народу, истрајност и љубав према слободи. Прослављена Дринска дивизија, формирана 1885. године, носи у себи причу о отпору, храбрости и истрајности, о генерацијама које су се, без оклевања, стављале на браник отаџбине.

Четрнаест деценија касније, у граду у чијем је крају настала, њено име и даље одјекује као завет. Свечана академија, одржана у сарадњи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, града Лознице и Удружења српских ратних ветерана, окупила је представнике државних институција, Војске Србије, потомке хероја и бројне грађане који су дошли да одају почаст.

„Дринска дивизија је од свог оснивања симбол пожртвованости и слободе. Њени војници увек су стајали на бранику Србије, борећи се са вером и љубављу”, подсетио је Драгослав Глишић, председник лозничких Српских ратних ветерана.

Историчар Зоран Тошић додаје да је у сваком рату постојао један заједнички именитељ – вера у отаџбину: „Више од 30.000 војника Дринске дивизије положило је живот за Србију. Њихови гробови расути су по седамнаест држава, на три континента, али је њихова слава остала у Јадру, у Рађевини, у свакој кући која је дала сина за отаџбину.”

У Лозници се и данас чувају обележја која сведоче о величини Дринске дивизије, споменици генералу Павлу Јуришићу Штурму, најмлађем војнику Великог рата Момчилу Гаврићу и руској добровољки Дарји Александровној. Сваки од тих ликова као да подсећа да је слобода скупа, али вредна сваке жртве.

Формирана по Закону о устројству војске Кнежевине Србије из 1883. године, Дринска дивизија је била више од војне јединице, она је огледало националног духа. Први командант био је пуковник Јован Мишковић, а касније су је предводили Павле Јуришић Штурм, Драгутин Димитријевић Уча и Крста Смиљанић. Из историјске перспективе, њен пут је био пут српског народа, од рађања модерне државе до обнове после разарања. Зато обележавање 140 година није тек комеморација, већ чин захвалности и опомене да се не заборави колико слобода кошта и ко ју је платио.