Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дани пршуте у Мачкату под Златибором

Дани пршуте у Мачкату под Златибором
Цене се везују за „чврсту” валуту па су скоро за трећину више у односу на претходну „Пршутијаду”. Произвођачи све већу пажњу, од некад просте пијачне продаје, сада поклањају маркетингу, паковању, тржишном наступу Фото С. Јовичић

Мачкат – Усред црквене порте велика шатра, а под њом дрвене тезге окићене комадима најукусније пршуте, сланине, кобасице, сувих ребара. Права народна изложба на којој су мириси и руменило осушеног меса помешани са звуцима труба, изворне песме, духом традиције. Почела је, тако, јуче у сунцем обасјаном Мачкату под Златибором још једна „Пршутијада“, девета по реду, на којој ће хиљаде посетилаца три дана уживати у чарима најбољих производа овог краја.

Као и сви претходни, и овај сајам ужичких пршута и сувомеснатих производа окупио је вредне домаћине из овдашњих села којима је производња и продаја осушеног меса породична традиција. Изнели су они овде да покажу (и исецкали да се проба) шта тржишту нуде, колико су умешни у овом увек уносном послу. И, наравно, да потврде изузетан квалитет својих производа, који с успехом одржавају на високом нивоу. С тим што је приметно да све већу пажњу, од некад просте пијачне продаје, сада поклањају и маркетингу, паковању, тржишном наступу.

На „Пршутијаду“ су дошли мештани, туристи са Златибора, гости из околних градова – да се проведу и провеселе, виде изложено, а и пазаре, наравно. Али, цене говеђе и свињске пршуте, сланине, кобасице нису баш сајамске, нема знатнијег попуста. Уосталом, оне се одвајкада везују за „чврсту валуту“. Чим динар клизи надоле, оне се држе евра и – расту. Тако су, ево, стигле и на 1.400 динара за килограм свињске и говеђе пршуте, 800 за меснату сланину, 700 за кобасицу, 1.000 за чварке. Све више скоро за трећину у односу на претходну „Пршутијаду“. А да продаја овде не буде баш као свакодневна пијачна, домаћини обећавају попусте за веће купљене количине.

Последњих година било је правило да „Пршутијаду“ отвара ресорни министар, али се то није догодило овог пута. У име Министарства за шумарство, пољопривреду и водопривреду окупљене је овом приликом поздравио државни секретар Жељко Радошевић, а сајам је отворио Арсен Ђурић, директор Туристичке организације Златибора.

Традиција оцењивања најбољих произвођача опет је настављена, без обзира на то што неки, попут најпознатије овдашње фирме „Златиборац“ – која сушеним месом снабдева најпознатије београдске хотеле и велетрговине, па и извози – на овој „Пршутијади“ учествују само ревијално, ван такмичарске конкуренције, дајући шансу мање познатим произвођачима да се прочују. Ипак, ни ову прилику није пропустио вишеструки победник досадашњих „пршутијада“ произвођач Милија Брковић из Качера са сином Николом, чије је производе стручни жири, којем је председавао проф. др Велибор Стојић, декан Ветеринарског факултета из Београда, оценио најбољим наградивши његове производе са три велике златне, једном златном и једном сребрном медаљом. Брковићу уз раме су и други излагачи (15 их је оцењивано), нијансе су одлучивале: Милош Шопаловић, Драган Стојановић, Радован Анџић и други. Речју, одличан квалитет већине изложених производа, успех целе делатности и остварена сврха манифестације. С тим што је приметно, како рече председник жирија, да неки овдашњи домаћини на штандове пред купце износе боље производе од оних које дају на оцењивање, као да их оцене квалитета недовољно занимају.

Овогодишњи сајам прати културни програм, као и стручна предавања о говедарству, свињарству, сеоском туризму под мотом „Сајам у Мачкату као место сусрета науке, привреде и традиције“ која треба да подстакну даљи развој ове производње и напредак овдашњих села. Што се тиче посете сајму, петнаест хиљада људи видело је прошлогодишњу „Пршутијаду“, а домаћини се таквој посети надају и сада. Ића и пића има довољно, музике и провода такође, па овде, кажу, ни ако стегне мраз никоме неће бити хладно...

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.