Никад не питај хомосексуалца

ПСИХОЛОГИЈА
Према оквирним доказима које је сакупио психолог Кази Рахман са Универзитета у Источном Лондону (Велика Британија), никада не питајте хомосексуалца да вас упути на коју страну да идете. Зашто? Зато што се такви мушкарци усмеравају попут жена.

У игри је необичан узајамни однос између две психолошке црте, сличан налазу да леворуки показују боље памћење догађаја од десноруких због најчешће већег жуљевитог тела (corpus callosum) или склопа нервних влакана у мозгу између две половине (хемисфере), неуролошке благодати која олакшава епизодно присећање. Леваци нису бољи у присећању зато што су леворуки, већ због заједничког физичког (можданог) имениоца који је у основи експресије обе особине.

Захваљујући несвојственим (атипичним) хормоналним утицајима на плод (фетус) у развоју у време пренаталног раста, укључујући и количину мушких полних хормона (на пример, тестостерона) који струје у материцом, хомосексуалци (и жене и мушкарци) често показују неколико наговештаја тзв. биодемографских маркера – заостале телесне одлике које указују на пренатално дејство поменутих хормоналних чинилаца. Можда већ знате за веома помињани учинак 2D: 4D, што је научна скраћеница за нарочит налаз да је и код хетеросексуалних жена и хомосексуалних мушкараца однос дужине кажипрста и домалог прста, у просеку, већи него код лезбијки и хетеросексуалних мушкараца.

Разлике у мозгу

Пошто је мозак само још један физички образац, разлике између хетеро- и хомосексуалаца постоје и у можданом устројству (нарочито у хипокампусу или области коре великог мозга у унутрашњем делу режња слепоочнице), и стога и у сазнајним (когнитивне) способностима. Поменимо да се хомосексуални мушкарци и хетеросексуалне жене обично покажу бољим у већини вербалних мерења од лезбијски и хетеросексуалних мушкараца, а хетеросексуални мушкарци су бољи од осталих у мерењу просторне интелигенције.

У једном истраживању објављеном 2005. у познатом часопису „Бихејвијерал њуросајенс”, Кази Рахман и сарадници установили су да су мушкарци хомосексуалци попут жена у погледу тога што више зависе од стратегија оријентисања лево-десно за навигацију (на пример, скрени десно код цркве) него од еуклидијанских стратегија оријентације какве радије користе хетеросексуални мушкарци (на пример, бар је удаљен десет километара у правцу истока).

А у пратећем истраживању обелодањем 2008. у часопису „Хипоукемпус” исти научник је с колегиницом Џоан Коертинг, такође са Унивезитета у Источном Лондону, открио да су хетеросексуални мушкарци јединствени у односу на хомосексуалне мушкарце, хетеросексуалне жене и лезбијке по томе што знатно брже обављају задатак извиђања новог терена ради проналажења скривене мете за којом се трага (имајте у виду да су истраживачи испитивали људе који себе сматрају, искључиво, хетеросексуалцима или хомосексуалцима; бисексуалци нису учествовали).

Тајна под пазухом

Пре него што почнете да призивате изузетке од ових општих налаза, обратите пажњу на то да се они односе на све разлике у укупном становништву, упозорава Џес Беринг, психолог са Квинс универзитета у Белфасту (Северна Ирска), у колумни на страницама часописа „Сајентифик Америкен”, и наставља: „Иако ја тачно одговарам Рахмановом унакрсно-полном неурокогнитивном обрасцу хомосексуланих мозгова, мој партнер Хуан је шетајући GPS уређај. А Хуан, за разлику од мене, има јако изражен однос 2D: 4D. Осим тога, у науци статистички битна разлика између група које се пореде може се, заправо, пренети на незнатне разлике у стварном свету. Коначно, Рахман је одмах истакао да није у питању то да хомосексуалци једноставно имају женски мозак или да лезбијке имају мушки мозак. Пре је реч о томе да је мозак хомосексуалаца више налик неурокогнитивном мозаику оба пола. На пример, изгледа да се лезбијке не разликују од хетеросексуалних жена у когнитивним мерењима, осим у причљивости где постижу мушке резултате”.

И последња белешка Џеса Беринга: „Пишући овај текст наишао сам на емпиријску посластицу која наговештава другу психолошку разлику између хомо- и хетеросексуалаца. Уз наше навигационе недостатке, недавни докази указују на то да хомосексуалци испод пазуха луче другачији мирис од хетеросексуалаца и да се ово може опазити у опитима с принудним избором. Када бих престао да користим дезодоранс, то би одвратило људе да ме питају за правац”.