Срби уклањају Куртијеве баријере са севера КиМ

Косовска Митровица – На конститутивној седници која је јуче одржана у згради Општине Клокот новоизабрани градоначелник Божидар Дејановић, делегиран из Српске листе, и одборници, положили су заклетву и преузели локалну власт. Скупштина ове локалне самоуправе броји 15 одборника, од којих су деветоро Срби, а Дејановић је победио у другом кругу локалних редовних избора на КиМ 9. новембра. То је једина српска општина која је ишла у други круг. У осталим локалним самоуправама где већину чини наш народ такође су победили кандидати Српске листе, а власт су конституисали прошлог петка. Већ почетком ове недеље у четири општине на северу Космета донета су решења о разрешењу директора општинских департмана који су, како је наведено у образложењу, на ова места дошли политичком одлуком. Самог чина примопредаје власти између нових, легитимних градоначелника из Српске листе и албанских, нелегитимних „градоначелника” није ни било.

У наредним данима у Косовској Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку биће донета решења о именовању нових директора, али тек пошто буду уређене просторије у општинским зградама које су претходне власти, иначе експоненти Албина Куртија и његовог режима у Приштини, оставиле у катастрофалном стању. Посебно су девастиране зграде у Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, а представници Српске листе јуче су на адресу „Политике” послали видео-снимак на којем се види колико су ове просторије руиниране.

На снимку из Звечана виде се потпуно уништен канцеларијски намештај, столице и столови набацани у свим просторијама, демолирани компјутери, покидани каблови, а на зидовима је исписана скраћеница на албанском NJSO (Njsive specialje operative), што је у преводу „специјална оперативна јединица”, која је у претходне три године боравила у овој згради оставивши у њој пустош. Како је на конференцији за новинаре претходно казао Игор Симић, потпредседник Српске листе, осим што су оставили катастрофу, у појединим просторијама су ложили и паркет.

Специјалне јединице тзв. косовске полиције повукле су се претходних дана из зграда у Звечану и Лепосавићу, али део јединица под командом Приштине остао је у општинским просторијама у Зубином Потоку, на шта је реаговао новоизабрани градоначелник Милош Перовић. Међутим, како за „Политику” каже заменик командира косовске полиције за регион север Ветон Ељшани, „у делу општинске зграде су припадници МУП-а Косова, који ће ту и да остану”. „У анексу зграде општине у Зубином Потоку су припадници интервентне јединице косовске полиције, али и службеници који раде на цивилној регистрацији, као и на регистрацији возила. Припадници МУП-а Косова и радници општине немају никакве додирне тачке”, тврди Ељшани.

А у току јучерашњег дана новоизабрани представници Општине Лепосавић, на челу са Зораном Тодићем, који је и пре него што су Срби напустили све приштинске институције 2022. године, био на челу ове најсеверније општине, упутили су захтев ЈКП „24. новембар” за уклањање рампе и ограде у делу испред општинског објекта. Ове баријере ометале су кретање особа с посебним потребама и ученика који похађају основну и средњу школу, које се налазе на двадесетак метара од зграде ове локалне самоуправе. Наиме, током скоро три године, колико је албанска нелегитимна власт на челу са албанским „градоначелником” водила ову општину, овде су биле постављене рампе и ограда, а ђаци су морали да зову портира да подигне рампу како би стигли до учионица.

Упоредо с конституисањем легитимних власти у српским општинама, настављају се и припреме за ванредне парламентарне изборе на Космету, расписане за 28. децембар, а приштинска централна изборна комисија (ЦИК) јуче је одржала седницу на којој је оверила кандидате политичких субјеката који ће учествовати. У трци ће бити 24 политичка субјекта, међу којима су и Српска листа, као и још две политичке организације Срба.

Странка с убедљиво највећом подршком нашег народа на Космету предложила је 33 кандидата. На челу је председник Српске листе др Златан Елек. Кад је реч о Албанцима, као и на ранијим изборима одржаним 9. фебруара, покрет Самоопредељење Албина Куртија има 110 кандидата, што је и дозвољени максимум. С толико имена излазе и Демократска партија Косова (ДПК), оснивача Хашима Тачија, и Демократски савез Косова (ДСК), оснивача Ибрахима Ругове. На фебруарским изборима ове две странке биле су на другој и трећој позицији по броју освојених гласова. С истим  бројем кандидата наступа и Алијанса за будућност Косова (АЗБК), али и Нисма, која је по речима приштинских аналитичара једва успела да напабирчи максимални број имена за листу и која „неће успети да пређе цензус”.

Нисма, коју води такође некадашњи командант тзв. ОВК Фатмир Лимај, на фебруарским изборима била је у коалицији с АЗБК Рамуша Харадинаја, али су се после гласања разишли јер је Лимај подржао Куртија. Ипак, челнику Самоопредељења, који је освојио највише гласова, али не и довољно да сам формира кабинет, није успело да формира централну власт ни после десет месеци. Није успео да издејствује већину, односно подршку 61 посланика и поред тога што су иза њега стали припадници неалбанских заједница. У томе Куртију није био довољан ни глас Ненада Рашића, који је и даље министар за заједнице и повратак у привременој косовској влади у техничком мандату. Рашићу је заузврат дата и функција потпредседника скупштине, мимо свих тзв. косовских закона и „устава”. Наиме, ово место требало је да припадне странци нашег народа с највећим бројем посланика, а то је Српска листа.

Биланс свега, међутим, јесте то да ће скупштина у Приштини свакако добити нови сазив након изласка на биралишта 28. децембра. Иако су парламентарни избори једна од централних тема на Косову и Метохији, ништа мање у фокусу није ни конституисање општинске власти на северу Космета. Односно повратак ових локалних самоуправа у српске руке, и то уз двотрећинску већину одборника у локалном парламенту из редова Српске листе. Последице Куртијевих трикова и злоупотреба, међутим, нису видљиве само у руинираним општинским зградама и на улицама. На основу нерегуларног „пописа становништва” од стране приштинске агенције за статистику, четири општине на северу – Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток – имају подједнак број одборничких места, по 15, што је у односу на стварни број житеља мало.

На то су указивали и представници Српске листе, али та чињеница није дотицала Приштину, иако су сви знали да је чак 90 одсто српског становништва бојкотовало попис. Поврх свега, компанији која је направила грешку приликом штампања гласачких листића на локалним изборима одржаним 12. октобра и 9. новембра ЦИК је поверио овај посао и сада, уочи децембарских парламентарних избора. Управо је због ове грешке на локалу прекинуто бројање гласова у јужној Митровици, где су се надметали кандидат Демократске партије Косова (ДПК) и Самоопредељења. На овом месту ипак је победио Куртијев кандидат, а жалба противкандидата је одбачена. Иако су многи сматрали да је Курти на превару добио јужну Митровицу, нико од представника међународне заједнице, али ни албанских опозиционих лидера, није реаговао.