Самозапослени у култури

Од нашег сталног дописника

Љубљана, јануара – Око 150 писаца, песника и преводилаца у Словенији испуњава услове према којима им држава признаје статус „самозапосленог” у култури. Из државне касе им се плаћа допринос за социјално и здравствено осигурање, али само док не „пробију” финансијски цензус од 2500 евра, после чега „мораш себи да све плаћаш сам”, каже Митја Чандер из „Штудентске заложбе”.

Чандер објашњава да део писаца, такође, може да оствари статус „самозапосленог у култури”, али су онда у положају попут самосталног предузетника, јер све доприносе (пензионо, здравствено) сами покривају.

Писцима у Словенији је кренуло набоље, према Чандеру, откако је држава спровела европску директиву о наменском коришћењу „књижничног надоместила” (у преводу – библиотекарска надокнада). „Ту директиву је ЕУ донела деведесетих година 20. века, чиме половина те своте одлази домаћим ауторима према фреквенцији позајмице њихових књига у библиотеци, док се друга половина користи за стипендије, односно слива се у стипендијски фонд за финансирање преводилаца, писаца, илустратора”, објашњава уредник „Штудентске заложбе”, једне од најбољих словеначких издавачких кућа која стимулише и млађе ауторе. Библиотекарска надокнада не значи да је то новац прикупљен од чланарине за упис у библиотеку која је у Словенији за децу до 18 година бесплатна, док студенти плаћају осам а запослени 12,5 евра у календарској години (ако се неко упише у библиотеку 1. јуна, чланарина важи до истог датума наредне године).

Новац за библиотекарску надокнаду црпи се из јавног буџета, тако што део даје Министарство за културу Словеније (МКС), а део општине, и то у висини четвртине суме предвиђене за набавку нових књига. Речена свота не „отписује” 25 одсто од буџета намењеног куповини нових наслова, већ је то мера на основу које се одреди још четвртина пара. Механизам је испао ефикасан и битно поправља материјални статус писаца. МКС је у 2008. „за подручје књиге доделило 14 радних стипендија у висини 10.600 евра бруто за писце, преводиоце, критичаре”, сазнајемо од Наташе Буцик из Министарства за културу. Радна стипендија не обавезује аутора ни у чему, јер се „додељује као подстрек за рад на основу протеклих достигнућа”, наглашава Буцикова. У 2008. је из наслова библиотекарске надокнаде за изнајмљивање књига у 2007, писцима намењено 431.510 евра које су поделили са песницима, илустраторима, фотографима…

Друштво словеначких писаца (ДСП) ту делује као концесионар који од МКС прима удео из библиотекарске надокнаде, што је у 2008. износило 266.120 евра, на основу чега је својим члановима поделило 40 стипендија. Стипендије се деле на радне, научне, односно истраживачке за врхунске и перспективне ауторе. МКС је 2007. изменило начин субвенционирања књига, тако што је увело доњу границу за висину ауторског хонорара који издавач мора да плати аутору неке субвенциониране књиге. Чандер хвали тај потез, јер аутори и преводиоци сада имају сигурност по питању најниже своте коју ће добити за свој рад, а то је 230 евра бруто за ауторски табак за преводиоце, и 313 евра бруто за писце.

Уршка Прусник из службе за односе са медијима МКС, по питању санкција за писце који добију средства на неком конкурсу, а потом књигу не напишу, одговара да су оне ригорозне односно „уобичајене као и за све који не испоштују уговор”. Посао одобрења и контроле поштовања стипендијског уговора обављају издавачке куће којима МКС суфинансира издавање књига и ревија, што ће рећи да МКС не финансира директно неко ауторско дело или аутора. МКС ауторе финансира посредно, тако што суфинансира пројекте читалачке културе, књижевне вечери и друге хепенинге по књижарама, као и бројне културне приредбе и књижевне фестивале уз истовремено суфинансирање престижних награда на подручју литературе.

Чандер напомиње да млађе генерације писаца добијају шансу тако што, уколико до своје 35. године објаве бар две књиге, могу конкурисати за стипендију чија је висина (у зависности од ранга аутора) подељена у три ценовна разреда и креће се од две до 10 хиљада евра. Та помоћ, међутим, није доступна истом аутору сваке године, па „неко ко књигу пише годину или две, а у трећој добије ту стипендију, од ње не може да живи, зато је многи виде као неку врсту ’џепарца’ од кога могу купити полован ауто или поправити кућу, али немају сигурну егзистенцију”.

Председник ДСП Славко Прегл је недавно изашао у јавност са идејом да држава заслужним писцима исплаћује ренту. Чандер не верује у успех те иницијативе, у условима када тиражи не превазилазе 500 до 1000 примерака по наслову. Сматра да би идеално решење било да држава да више новца за библиотекарску надокнаду или стипендије.

Светлана Васовић-Мекина

-------------------------------------------------------

Јавна агенција за књигу

Словеначки аутори су свеједно још увек незадовољни својим положајем, јер „за књижевнике не постоје јавни заводи у којима могу да се ухлебе, за разлику од музиканата који се удоме у опери или глумци у театру” (Чандер). МКС је зато од 1. јануара 2009. подржао рад Јавне агенције за књигу на коју су пренесени сви облици државне помоћи ауторима. Агенција ће бринути о свим конкурсима за суфинансирање пројеката на подручју књиге, каже за „Политику” Фране Мазовец.