Три деценије стваралаштва Ане Котваш

Ковачица – Њене куће су оне на крај села. Ту су и домаће животиње, сунцокрети... и највише брдо у Банату – тиква. Међу њима шепуре се ћурани, раскошни и свесни своје доминације – пре свега украс и „врхунац лепоте”, објашњава Ана Котваш. И тако пуне три деценије. Лепу годишњицу ова уметница наиве из Падине обележава међу пријатељима, у својој кући, Галерији наивне уметности у комшијској Ковачици, а пред публиком је избор из опуса, који је почео бојажљиво, скромно и, како даље напомиње, „за своју душу”.

– Почела сам најпре да радим због себе, па за рођаке и пријатеље, а много слика поклањала сам у хуманитарне сврхе. И како је почело, показало се да ми једноставно лако иде. Допринео је томе и амбијент у којем живим, јер и Падина, као и по наивном сликарству познатија Ковачица, има своје велике и истакнуте уметнике. Па и живим у крају села, за које кажу, ни мање улице, ни више сликара, али сви смо различити, свако има свој потпис. Моје слике су стално негде пред публиком, волим да излажем, али и да се дружим с колегама у колонијама широм земље – прича Ана Котваш.

Први пут слику је изложила на заједничкој изложби у Падини 1996. године, већ наредне у биографију бележи и самостални наступ, опет у родном селу, а онда следе Братислава, Словачка Бистрица, Нови Сад, Скопље, Београд... Нанизало се 40 самосталних наступа. Ана је свој стил, додаје, градила на темељима које су поставили њени претходници. Треба се само присетити сликара Михала Поволног, Јана Хусарика, Јана Бачура, Мартина Маркова, Мартина Папа, све припадника Ковачичке наиве, међу којима је Ана, додаје критика, прва афирмисана сликарка из Падине.

– Ана Котваш спада у сликаре који свом раду приступају врло педантно и одговорно. Користи јарке боје, а њене слике пуне су оптимизма. Мотиве проналази у прошлости, у својим сећањима из детињства, али опажа и лепоту у свакодневици. Тако јој, рецимо, њени познати ћурани дају могућност да их ликовно догради, као веома атрактиван мотив на сликама и она то увиђа и веома успешно ради. Та рурална тематика тесно је припаја дугој традицији феномена ковачичке наиве. Као и њени прослављени сународници, она искрено и спонтано ствара веселе и спокојне пејзаже, у које смешта жанровске сцене свакодневног живота, у осами или у сеоском дворишту, док платнима провејавају оптимизам и добро расположење захваљујући шаренилу боја – напомиње ликовни критичар Владимир Валентик.

Ана Котваш читав свој век живи и ствара у Падини, а од 2013. године у бираном је друштву 23 члана Галерије наивне уметности у Ковачици. С колегама је много пута заједнички излагала и власница је великог броја награда и признања за свој рад, а све три деценије стваралаштва остаје верна фолклорном жанру, стварајући сцене које одишу једноставношћу, топлином, мирном хармонијом сеоског живота, где су у првом плану природа и традиција.