Место где се кафа служи срцем

Нови Сад – Кафа се у новосадским локалима служи по цени од двеста и више динара, али у једном од кафића у срцу града, ценовника за такву услугу нема и гост сам одређује колико ће да плати поручено. Тамо је у 13 сати смена на угоститељском послу, па је и жамор већи него обично, јер се дешава нешто попут дочека или испраћаја кућних гостију, када се на прагу сви грле, поздрављају и још помало ћаскају.

Млади који тада завршавају преподневну смену скидају своје радне кецеље, а други који ће их одменити пристижу, обично у пратњи члана породице. Као радни простор за младе са сметњама у развоју, кафић „Звуци срца” отворила је Хуманитарна организација „Дечје срце”. Налази се у пасажу Змај Јовине улице 22л, где на табли код улазних врата пише: „Једино место у граду у ком се кафа служи срцем”.

Мајка која је сина допратила до тих врата, махнула му је кроз стакло. Видеће се поново после четири сата и краја поподневне смене. Он је још увек средњошколац, учи за графичког дизајнера, а у слободно време долази у тај локал на обуку за конобара и шанкера. Овде има прилику и да се дружи и разговара са гостима, који се неретко интересују за све њих и како им иде ангажман.

„Свиђа му се, одушевљен је и пун самопоуздања”, каже за наш лист мајка тог младића, Нена. Такве концепте, сматра, треба подржати. Чим је сина довела до врата, приметила је да је он одмах утрчао унутра. У почетку, док траје обука, он ће овде долазити двапут недељно, а после, како је мајци пренето из организације, видеће се какав је распоред.  

Кафић је уређен пастелним бојама и намештајем скандинавског типа, а на полицама и зидовима стоје цегери, шоље и новогодишње честитке са илустрацијама и порукама о томе како ови млади људи доживљавају свет који их окружује. Производи су из радионице „Дечјег срца” у Београду, такође као подршка развоју њихових радних способности.

Простор у Новом Саду је дала, каже нам сарадница Хуманитарне организације „Дечје срце” Катарина Ракић, градска управа. Подршку су пружиле, према њеним речима, и поједине филантропске организације. Она наводи да је тренутно њих двадесет на обуци, а да ће се после видети ко ће остати.

„Доста њих је и даље у средњој школи и нису ни у могућности да се запосле, али прођу обуку јер сматрамо да и те како могу да буду конобари и шанкери. Можда неће бити запослени, али могу да буду радно ангажовани, у смислу да имају неки ритам дана. Добро дође свакоме, јер кад имаш неку обавезу имаш и мотивацију да се покренеш и нешто радиш”, објашњава Катарина.

За неке породице, то је један од начина да се помогне, подржи или олакша живот младих са потешкоћама са каквима се суочавају, али проблеми су у том погледу разни, као и потребе.

„Има разних нивоа и потреба – од људи који не могу да из своје куће изађу, па им треба нека помоћ јер немају финансијских средстава да се издржавају, до наших младих које можемо пустити да раде, да имају социјални контакт. Затим, имате децу којима треба дневни боравак, да родитељ, ако се разболи, има куда са њима. То су све неке услуге које нам недостају”, каже мајка Нена.

За рад је заинтересован и 23-годишњи младић који је у кафићу „Звуци срца” као и други на обуци. Каже да је научио да прави све врсте кафе: „Имамо еспресо, капучино, лате. Шта желите”, пита.

У тој „шољици разговора” нашла се и прича о његовој графичкој школи, љубави према атлетици и коњима које јаше на Камењару. Прича нам како тим животињама носи јабуку и шаргарепу, али их прво мази да га заволе и приме у седло. Имао је пса који му сад недостаје, али чува његову слику. Чупко се звао, додаје. Овај младић машта о свом азилу за псе луталице, да му то буде додатни посао, поред тога што, како наводи, у једном новосадском удружењу већ ради, помажући другој деци у развоју.