Црвенокосе имају тајну супермоћ

Риђи људи лако упадају у очи, јер су ретки они који имају природно овакав тон косе. Пигмент због кога их називамо "шаргарепицама" назива се феомеланин, а за његову синтезу је потребна аминокиселина цистеин. Када се превише цистеина кумулира у ћелијама, може да изазове оксидативна оштећења. Према истраживачима шпанског Националног музеја природних наука, људи са геном за црвену косу имају посебне ћелије које могу да претворе вишак цистеина из уноса исхраном или околине у пигмент.

Користећи зебрине шаре као модел, тим је показао да феомеланин може да игра заштитну улогу у здрављу ћелија. У експериментима, мужјаци зеба који нису могли да производе феомеланин показали су већи ниво оксидативног оштећења када су храњени вишком цистеина током месец дана него они који су могли да производе пигмент, преноси Science Alert. Женке природно не производе феомеланин и нису биле погођене леком који блокира његову производњу. Иако су показале знаке нешто већег нивоа оксидативног оштећења када су храњене додатним цистеином у поређењу са женкама којима није дат додатни цистеин, разлика је била безначајна. Оба ова исхода сугеришу да вишак цистеина доприноси оштећењу ћелија и да производња феомеланина може да заштити ћелије. Код људи, производња феомеланина је концентрисана у уснама, брадавицама и гениталијама, али црвенокосе особе га такође имају у коси и кожи.

Феомеланин је повезан са повећаним ризиком од меланома, али нису све лоше вести. На основу ових налаза, истраживачи сматрају да генетске варијанте које подстичу производњу феомеланина вероватно помажу ћелијама да одрже уравнотежене нивое цистеина, користећи вишак за производњу феомеланина.

„Ови налази представљају прву експерименталну демонстрацију физиолошке улоге феомеланина, што доводи до бољег разумевања ризика од меланома и еволуције обојености животиња”, пишу аутори студије, преноси Science Alert.