Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Почело обележавање осам деценија зајечарског театра

Од „Каролине Нојбер” до „Чучук Стане”

Прва представа, која је одиграна на данашњи дан, 2. фебруара 1947. године у згради некадашњег Еснафског дома, била је „Жита цветају” Јурија Мокрева
Од „Каролине Нојбер” до „Чучук Стане”
(промо)

Изложбом фотографија „80 година зајечарског театра” Народно позориште Тимочке крајине „Зоран Радмиловић” у Зајечару започело је  обележавање вредног јубилеја: осам деценија постојања и континуираног рада. Поставка обухвата одабране фотографије представа играних од првих премијера до данас и пружа увид у богат и вишедеценијски сценски живот зајечарског театра. Изложба ауторке Марије Симоновић, историчарке уметности отворена је у галерији Позоришног музеја у Зајечару.

Хронологија показује да је још 1911. године основано прво професионално Тимочко повлашћено позориште „Гундулић“ које је представе изводило у кафани „Таково” у Зајечару. Расформирано је 1912. када су глумци мобилисани за Први балкански рат. Поново је формирано 1925. под именом Повлашћено обласно позориште Тимочке крајине, које од 1927-1929. године носи назив Тимочко-косовско позориште. За време окупације, 1942. основано је Окружно позориште „Србија” које изводи представе углавном у хотелу „Задруга” и повремено у Еснафском дому, и које је расформирано после ослобођења 1944. године.

На седници Окружног народног одбора 1946. године донета је одлука о оснивању Обласног народног позоришта са седиштем у Зајечару. Прва представа, која је одиграна на данашњи дан, 2. фебруара 1947. године у згради некадашњег Еснафског дома, на сцени новог професионалног позоришта, била је „Жита цветају” Јурија Мокрева. Од тада до данас у Народном позоришту Тимочке крајине „Зоран Радмиловић” изведено је преко 450 премијерних представа, кроз зајечарско позориште прошли су бројни глумци, редитељи и други културни ствараоци.

Обласно позориште било је и среско, општинско, градско, затим Народно позориште Зајечар- Бор и Позориште Тимочке Крајине, да би 1992. године понело име „Зоран Радмиловић“, када је заживео и фестивал „Дани Зорана Радмиловића“. Име позоришта носи у част глумца Зорана Радмиловића, свога славног суграђанина. Његова заоставштина инспирише младе глумце и уметнике, а назив позоришта подсећа на важност аутентичности, талента и посвећености уметности.

На иницијативу људи из зајечарског театра 1965. године у граду на Тимоку основан је један од најзначајнијих позоришних фестивала у Србији: Сусрети професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић”. За више од пет деценија, колико овај фестивал траје, Зајечар је више пута био домаћин, а ансамбл позоришта освојио је преко 80  награда на фестивалима који су одржавани широм Србије, чиме се сврстава у најуспешније театре у земљи.

Ово позориште данас је место где се негују комплексне позоришне представе, од класичних и савремених комада до експерименталних пројеката, и где се окупља шира публика свих узраста.  Позориште је основано са циљем да обогати културну понуду Зајечара и пружи простор за уметнички израз и развој глумачке и драмске сцене. Комади „Камен за под главу”, „Четири сата”, „Каролина Нојбер”, „Путујуће позориште Шопаловић”, „Чучук Стана”… само су део зајечарских остварења која су побудила пажњу публике, али и стручног дела јавности, освојивши, велики број награда.

Позориште „Зоран Радмиловић“ на чијем челу је Владимир Ђуричић, организује различите културне манифестације, фестивале, радионице и едукативне програме за младе и одрасле. Од марта 2018. године позориште је саставни део Установе Народно позориште Тимочке Крајине – Центар за културу „Зоран Радмиловић” у Зајечару , чиме се проширује делатност ове културне институције.

Новоформирана установа организује тридесетак манифестација, од којих је већина дугогодишња, као што су: Зајечарска Гитаријада, Фестивал младих песника „Дани поезије”, „Сабор фрулаша” у Грљану, Међуокружна смотра дечјег народног стваралаштва „Денс” у Градскову, „Хајдук Вељкови дани” у Леновцу, „Дани Адама Богосављевића” у Копривници, „Вражогрначки точак” у Вражогрнцу, „Илиндански сабор” у Шипикову, „Ђурђевдански сабор”…

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.